Besni poljoprivrednici krenuli traktorima na HAG!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Kolone traktora, nezgode na putu i kišovito vreme izazvale su do sada najveći jutarnji zastoj ikada na holandskim autoputevima. Organizatori "Agro akcije", kako je protest nazvan, očekuju da će se u Hagu danas okupiti 10.000 poljoprivrednika, a svoje prisustvo najavili su i ministarka poljoprivrede Karola Šauten kao i nekoliko članova holandskog parlamenta, između ostalih i Čerd de Hrout iz koalicione socijalno liberalne stranke Demokrati 66 (D66).

Upravo od ove stranke potekao je i zahtev da se broj svinja i pilića koje se uzgajaju u Holandiji u narednom periodu prepolovi. Reč je o milionima životinja, jer se Holandiji danas uzgaja oko 1,7 miliona goveda, 12,5 miliona svinja i sto miliona pilića. Ipak, pitanje koje se postavlja je kakav bi efekat 6 miliona svinja i 50 miliona pilića manje imalo na smanjenje emisije azota. Istraživanja pokazuju mali.

Kada se govori o štetnoj emisiji azota, reč je prvenstveno o amonijaku (NH3) i oksidima azota (NOx). Krivac za amonijak u vazduhu je upravo uzgoj stoke dok su za emisiju oksida azota odgovorni izduvni gasovi motornih vozila, prvenstveno dizel motora i industrija.

Prema podacima Holandskog nacionalnog institita za javno zdravlje i životnu sredinu (RIVM) ukupna emisija azota, dakle amonijaka i oksida azota, u 2017. godini u Holandiji iznosila je oko 378 miliona kilograma.Holandska poljoprivreda odgovorna za oko 155 miliona kilograma azota, od čega 17 posto potiče od uzgoja svinja a od uzgoja pilića 9 posto. Ipak, za najveći deo azota u vazduhu koju izaziva holandska poljoprivreda, krivci su krave. Istovremeno, nije najvažnija sama emisija azota, već efekti koje azot ima na životnu sredinu, a koji se meri u količini azota koji se kroz padavine spušta na zemlju u zaštićenim prirodnim područjima. Taj proces se odigrava na sledeći način: poljoprivreda u vazduh emituje azot u formi amonijaka.

Zemljoradnici koriste prirodno đubrivo od kokošaka, svinja i krava. Deo tog đubriva isparava u vazduh u formi amonijaka i sa padavinama ponovo završava na zemlji koju bogati amonijakom. U tom procesu retke biljne vrste, koje uspevaju upravo u amonijakom siromašnom zemljištu, bivaju potisnute od strane biljaka kojima amonijakom obogaćeno tlo pogoduje. Iako na plodnost tla pored amonijaka utiču i oksidi azota, amonijak je ipak daleko štetniji jer istovremeno povećava i kiselost zemljišta i time ugrožava biodiverzitet.

Pored toga, amonijak ima štetno dejstvo na ljudsko zdravlje, prvenstveno na pluća. Prema podacima koje je objavio RIVM, veliki deo azota koji se spušta na holandsko tlo potiče iz drugih zemalja, čak 35 odsto. Za gotovo 40 odsto odgovorna je holandska poljoprivreda što je, prema računici RIVM-a, čini najvećim zagađivačem životne sredine.

Iako konkretni podaci ne postoje, procena je da četvrtinu od toga uzrokuje uzgoj svinja i pilića. Ukratko, predložena mera da se prepolovi broj svinja i pilića imala bi veoma ograničen efekat na emisiju azota u vazduh: smanjenje od svega 4 posto.

Argument holandskog parlamentarca De Hrout iz stranke D66 vladajuće koalicije je da ukoliko se u proračun ne uzima emisija azota izvan Holandije, a koji svejedno završava na holandskom tlu, podaci pokazuju sasvim drugačiju sliku odnosno da su procenti su znatno viši. Međutim, ostaje činjenica da bi smanjivanje broja krava, čiji uzgoj izaziva čak 17 posto od ukupne emisije azota, imalo znatno veći efekat.