"Kad na nekoga ne računamo, ser Roberts napiše tekst"... Ko je Britanac koji najavljuje kraj Mila Đukanovića?!

Foto: youtube.com/ Eu Reporter

Ser Ajvori Roberts

Jedna od razloga leži u tome što Robersta, koji je godinama "drmao" Balkanom, mnogi drže za osobu koja kad kaže nekom zbogom - to i zaista znači zbogom.

- Kad na nekog više ne računamo, onda ser Ajvor potpiše tekst... - samo je jedan od komentara na značaj ovog vremešnog Britanca nakon njegove analize o Đukanoviću, naslovljene "Vreme je da najdugovečniji vladar u Evropi ode".

Reč je o jednom od najiskusnijih i najstarijih britanskih diplomata, odličnom poznavaocu prilika na Balkanu, autoru knjige o Slobodanu Miloševiću koga je nazivao "piromanom i vatrogascem", svedoku iz Haga, ali i političkoj figuri koja još pre više od deceniju predvidela podelu Kosova.

Kada pročitate njegove stavove o Kosovu, Bosni, Srbiji, Velikoj Albaniji, Miloševiću, Mladiću, Haškom tribunalu... teško ćete se oteti utisku da je ovaj karijerni diplomata davno prevideo putanju kojom će se region kretati.

Podela Kosova je sasvim u redu - Rešenje o Kosovu treba tražiti u nekoj vrsti podele, koja će obe strane ostaviti podjednako nezadovoljne", jedan je od Robertsovih stavova kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini izrečen još 2007. godine. On je svojevremeno u intervjuu za BBC rekao da bi bilo mnogo bolje da se podeli pokrajina i nanese bol obema stranama, nego da se usvoji "apsolutistički dekret Martija Ahtisarija".  Njegovo mišljenje je da granice treba da se "pomeraju ako postojeće ne pruže osećaj sigurnosti i prosperiteta građanima". Govorio je i da je tokom 20. veka, "ko god je bio glavni pas na Kosovu maltretirao je drugog", i da se to najviše videlo u slučaju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

SAD "fatalno potkopale pregovore" Foto: Tanjug/AP Svojevremeno je kazao i da je bilo teško zamisliti da će Beograd i Priština postići bilo kakav sporazum, "pošto je kosovskim Albancima već rečeno da njihov stav o nezavisnosti podržavaju SAD i EU". - Kada je predsednik Buš posetio Albaniju, rekao je entuzijastima da Kosovo treba da bude nezavisno. Na taj način, uklanjajući bilo kakav podsticaj za kosovske Albance da kompromituju svoj stav o nezavisnosti, SAD su fatalno potkopale pregovore pre nego što su počeli. Imajući to u vidu, kada je Zapad uglavnom posvećen podržavanju kvalifikovane albanske nezavisnosti, a Rusija isto tako posvećena blokiranju bilo kakvog sporazuma u Savetu bezbednosti koji ne podržava Srbiju, možda je vreme da se razmotre maštovita alternativna rešenja - pisao je Roberts.

O "velikoj Albaniji" Foto: facebook.com/Ramush Haradinaj Roberts je govorio i o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, rekavši da je kosovskim Albancima rečeno da im nije dozvoljeno da se u slučaju nezavisnosti ujedine sa Albanijom. - Ovo je apsurdno. Ako dve nezavisne zemlje slobodno žele da se ujedine i ne destabilizuju svoje susede na taj način, ne postoji opravdani razlog zašto bi ih trebalo sprečiti da idu napred. Bez obzira na pobožne nade Zapada i njegovih diplomata, multietničnost je propala u Bosni i na Kosovu. Ali, odlučnost da se poriče ovaj neuspeh dovela je do nepovezanih politika Zapada, podstičući na već u centralizaciju u Bosni da oslabi entitet bosanskih Srba u korist centralne vlade u BiH, dok ide u drugom pravcu na Kosovu do tačke secesije. Kako su se težnje Zapada za tolerancijom i multietničnošću na Kosovu pokazale kao toliko prazna retorika, moramo nametnuti rešenje koje nudi sigurnost obema zajednicama. To zahteva podelu Kosova - pisao je on za "Independent".

"Razgovori sa Miloševićem" Foto: www.profimedia.rs Ajvor Roberts je autor knjige "Razgovori sa Miloševićem", o nekadašnjem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, koga je nazvao lukavim i inteligentnim čovekom koji "nije imao dugoročnu strategiju". Pisao je kako je tokom svog službovanja u Jugoslaviji, "u vreme njenog izdisaja" od 1994. do 1997. godine, Miloševića često posećivao u njegovoj "gotovo napuštenoj i tmurnoj predsedničkoj palati u Beogradu, gde bi ga obično zaticao iza ogromnog praznog stola, na kojem je stajala fotografija odane supruge Mirjane". Kako je pisao, Milošević je bio srdačan i šarmantan, ali je znao i da se "napije i da bude nasilan". Naglasio je da je paradoks Miloševic´evog režima bio taj što se srpski lider povukao iz javnog života sredinom 1990-ih, kada je Roberts došao u Jugoslaviju, i što ga je bilo teško videti ili čuti u javnosti. - Nevidljiv i nečujan, prikazivan je u svega nekoliko slika (u medijima) - rekao je on, ali i pored toga "njegovo turobno prisustvo se osećalo u svakom centimetru Beograda. Izgledalo je kao da je on jedina trodimenzionalna figura u srpskoj politici".

Biografija ser Robertsa

Ajvor Roberts je inače iz Liverpula, a školovao se na Sent Meri koledžu, kao i na Univerzitetu u Oksfordu, gde je i danas počasni saradnik. Diplomirao je i magistrirao na studijama modernih jezika, a još davne 1968. se pridružio Ministarstvu inostranih poslova i Komonvelta kao treći sekretar.

Njegova diplomatska biografija je veoma živopisna, jer je službovao gotovo u svim krajevima sveta: pohađao je studije arapskog jezika u Libanu, radio u Parizu, zatim u Luksemburgu, a pri Ministarstvu inostranih poslova bio je angažovan i u istočnoevropskom i sovjetskom odeljenju.

Takođe, kroz svoju karijeru bavio se i Zapadnom Evropom, a kasnije i evropskim integracijama radeći na zajedničkoj poljoprivrednoj politici tadašnje Evropske zajednice.

Bio je i prvi sekretar Velike Britanije u Australiji, kratko vreme je radio i u tada novoj, nezavisnoj državi Vanuatu (bivši Novi Hebridi) kao politički savetnik u vreme pobune. Odatle se ponovo vraća u Australiju i, nakon te "ture" od nekoliko godina, vraća se u London, odnosno u Forin ofis.

 

 

Ni tu ne ostaje previše dugo, jer se početkom devedesetih seli u Madrid, a nakon toga i u Beograd, najpre kao otpravnik poslova i generalni konzul u Beogradu gde, nakon priznanja SRJ od strane Velike Britanije, postaje ambasador.

Tokom svog boravka u srpskoj prestonici vodio je pregovore u ime međunarodnih posrednika (Davida Ovena i Karla Bilta) sa jugoslovenskim vlastima i bosanskim Srbima. Beograd napušta krajem 1997. godine, nakon čega počinje da radi na oksfordskom koledžu, ali ne zadugo pošto odlazi u Irsku kao ambasador, gde provodi četiri godine (od 1999. do 2003. godine. Nakon te službe, poslednja mu je bila u Italiji, gde je do 2006. bio ambasador.

Irsko državljanstvo Nakon povratka u Veliku Britaniju, Roberts povlači iz diplomatske službe i penzioniše, ali tu njegov rad ne preestaje, jer postaje predsednik Triniti koledža u Okfordu. Iako je Britanac, on je 2007. godine, i nakon što je priča oko Bregzita počela da se odmotava, uzeo irsko državljanstvo, čemu može da zahvali ocu koji je  rođen u Belfastu. Ajvori Roberts je bio i predsednik Veća britanske škole u Rimu i pokrovitelj Venecijanskog fonda "Peril". Takođe, član je Odbora Kraljevskog koledža u Madridu i član Međunarodnog savetodavnog odbora Nezavisne novinske i medijske grupe. Roberts inače ima suprugu i troje dece.