MIR JE I DALJE DALEKO: Specijalna vojna operacija koja je trebalo da traje par nedelja prerasla u ČETIRI GODINE RATA DO ISCRPLJENJA

Kada je 24. februara 2022. Rusija pokrenula punu vojnu invaziju na Ukrajinu, Evropa je ušla u najteži oružani sukob na svom tlu od Drugog svetskog rata. Prve kolone ruskih snaga krenule su sa severa, istoka i juga, uz procenu Moskve da će ukrajinska odbrana biti brzo slomljena i da će ključni politički i vojni ciljevi biti ostvareni u roku od svega nekoliko dana ili nedelja.

Takav scenario nije se ostvario. Već tokom proleća 2022. rat je prerastao u dugotrajan i iscrpljujući konflikt. Ukrajina je konsolidovala odbranu, a Zapad je uveo opsežne sankcije Rusiji i započeo kontinuiranu vojnu i finansijsku pomoć Kijevu. Lokalni sukob prerastao je u globalnu geopolitičku krizu, sa dubokim ekonomskim i bezbednosnim posledicama širom sveta.

Danas, na četvrtu godišnjicu početka invazije, linije fronta su duboko ukopane, a sukob je poprimio karakteristike klasičnog rata iscrpljivanja: masovna upotreba artiljerije, dronova, raketnih sistema i konstantni napadi na logistiku i infrastrukturu sa obe strane.

STANJE DUŽ LINIJE FRONTA

Prema dostupnim procenama, ruske snage trenutno kontrolišu oko 20 odsto međunarodno priznate teritorije Ukrajine. To uključuje Krim, koji je pod ruskom kontrolom od 2014. godine, veći deo Luganske oblasti, značajne delove Donjecke oblasti, kao i delove Zaporoške i Hersonske oblasti.

 

Moskva ove teritorije smatra delom Ruske Federacije nakon sprovedenih referenduma, dok Kijev i većina međunarodne zajednice te poteze ne priznaju i tretiraju ih kao aneksiju.

Tokom 2025. godine, ruske snage su ostvarile teritorijalne dobitke na više delova fronta, u ukupnom obimu od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara, uglavnom kroz sporo, ali uporno napredovanje uz visoke gubitke i intenzivnu artiljerijsku podršku.

Sa druge strane, Ukrajina je u periodu od februara 2025. do februara 2026. povratila oko 200 kvadratnih kilometara teritorije u zapadnom delu Zaporoške oblasti, što predstavlja njen najbrži teritorijalni napredak od 2023. godine. Ukrajinske snage su tokom kontraofanzivnih dejstava oslobodile i određeni broj manjih naselja, ali bez neke značajne promene na celokupnoj mapi fronta.

Uprkos tim pomacima, opšta teritorijalna slika ostaje relativno stabilna — sukob je u velikoj meri ušao u fazu pozicionog rata sa ograničenim, ali stalnim taktičkim promenama.

RAT ISCRPLJIVANJA

Do četvrte godišnjice, većina vojnih i bezbednosnih analitičara opisuje rat kao iscrpljujući sukob u kojem nijedna strana nije ostvarila odlučujuću stratešku prednost. Linije fronta pomeraju sporo ili nikako, uz visoku cenu u ljudstvu i tehnici.

Rusija raspolaže većim demografskim i mobilizacionim potencijalom, kao i razvijenom vojnom industrijom koja je tokom rata dodatno prilagođena potrebama na frontu. Ukrajina se oslanja na kombinaciju sopstvene mobilizacije, domaće proizvodnje (posebno u segmentu dronova) i kontinuirane zapadne pomoći u naoružanju, obuci i finansijama.

Intenzitet artiljerijskih dejstava, sve veća uloga bespilotnih letelica i napadi na energetsku i transportnu infrastrukturu dodatno potvrđuju da je sukob prerastao u dugotrajnu borbu za resurse, logistiku i izdržljivost.

KRAJ (NI)JE BLIZU?

Uprkos povremenim diplomatskim inicijativama i pokušajima posredovanja, do sada nije postignut trajan prekid vatre. Ključna neslaganja ostaju oko statusa teritorija pod ruskom kontrolom, bezbednosnih garancija za Ukrajinu i šireg geopolitičkog okvira evropske bezbednosti.

Većina analitičara procenjuje da bez značajnih političkih kompromisa ili snažnijeg međunarodnog pritiska sukob može ostati u formi zamrznutog konflikta ili se nastaviti u sličnom intenzitetu i narednih godina. Jasni pokazatelji brzog i sveobuhvatnog mirovnog rešenja u ovom trenutku nisu vidljivi.

Četiri godine nakon početka invazije, rat u Ukrajini ostaje otvoren, duboko ukopan i bez jasnog završnog čina — sa stabilnim, ali napetim frontovima i neizvesnom političkom budućnošću regiona.

BONUS VIDEO