OTKRIVENI TAJNI DETALJI SASTANKA PUTINA I TRAMPA: Zelenski se ništa ne pita, a ovo su već dogovorili za Ukrajinu

Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da će se 15. avgusta na Aljasci sastati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom radi razgovora o okončanju rata u Ukrajini, pišu Novosti.

Zvaničnici obe zemlje naveli su da se sastanak očekuje naredne sedmice i ovo će biti prvi američko-ruski samit na visokom nivou od 2021. godine. Tramp je rekao da bi eventualni mirovni sporazum mogao da uključi "razmenu teritorija" između Rusije i Ukrajine, ne iznoseći precizne detalje.

On je dodao da će se s Putinom sastati pre bilo kakvih pregovora sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Kremlj je saopštio da je Putin juče razgovarao telefonom sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, indijskim premijerom Narendrom Modijem i liderima više savezničkih država, informišući ih o razvoju događaja.

Institut za proučavanje rata iz Vašingtona ocenjuje da Putin i dalje pokušava da izvuče ustupke od SAD bez spremnosti na suštinske ustupke u mirovnom procesu.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov potvrdio je da će predsednici Rusije i SAD održati sastanak u petak 15. avgusta na Aljasci.

- Postignut je dogovor o organizovanju sastanka predsednika Ruske Federacije i SAD 15. avgusta na Aljasci. Rusija i SAD su bliski susedi, graniče se. Čini se sasvim logičnim da naša delegacija jednostavno preleti Beringov moreuz, a da se tako važan i očekivani samit održi tamo - rekao je Ušakov.

Biće podmetanja

Niz zemalja zainteresovanih za nastavak sukoba uložiće titanske napore, koji podrazumevaju provokacije i dezinformacije, kako bi poremetile planirani sastanak predsednika Putina i Trampa, ocenio je Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom.

Dimitrijev je to napisao i na svom telegram-kanalu.

Glavna tema razgovora biće mogućnosti za dugoročno mirno rešenje ukrajinskog sukoba.

Pored toga, lideri će razmotriti ekonomske projekte na Aljasci i Arktiku, za koje Moskva i Vašington vide "velike i obostrano korisne perspektive". Prema rečima Ušakova, naredni dani biće posvećeni intenzivnim pripremama političkih i praktičnih parametara samita, iako proces "neće biti lak".

Kremlj očekuje da će sledeći sastanak Putina i Trampa nakon Aljaske biti održan u Rusiji, a zvaničan poziv je već uručen američkom predsedniku.

Ukrajinski predsednik Zelenski izjavio je da Ukrajina ne može da prekrši svoj Ustav kad je reč o teritorijalnim pitanjima, uz poruku da "Ukrajinci neće dati svoju zemlju okupatorima".

Prvi ruski lider na Aljasci

Ruski predsednik Vladimir Putin biće prvi lider Rusije koji će posetiti Aljasku. U SAD su tokom sovjetske ere boravili Nikita Hruščov, Aleksej Kosigin, Leonid Brežnjev, Mihail Gorbačov je u Americi bio tri puta, a Boris Jeljcin pet puta. U SAD su takođe boravili bivši premijeri Viktor Černomirdin, Sergej Stepašin i Mihail Kasjanov.

Dmitrij Medvedev je, kao predsednik Rusije, posetio Havaje, Njujork i Pitsburg, dok je Putin posetio Njujork, Teksas, Merilend, Džordžiju i Mejn. Poslednja poseta ruskog predsednika dogodila se pre deset godina, u septembru 2015. godine.

Komentarišući odluku Trampa o sastanku sa Putinom, Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna za realna rešenja koja mogu da donesu mir. Međutim, napomenuo je da bi svako rešenje bez učešća Kijeva bilo rešenje protiv mira koje, kako je istakao, neće ništa doneti.

Kako je ocenio, to su "mrtva rešenja, koja nikada neće funkcionisati", dok je svima potreban pravi, živi mir koji će ljudi poštovati.

- Ukrajinci brane svoje. Čak i oni koji su uz Rusiju, znaju da ona čini zlo. Naravno, nećemo davati Rusiji nagrade za ono što je učinila. Ukrajinski narod zaslužuje mir. Ali svi partneri moraju da shvate šta je dostojan mir - objavio je Zelenski na "Fejsbuku". Kako je naglasio, ovaj rat mora biti okončan, i Rusija ga mora okončati.

Dve milje dele Rusiju od Aljaske

Guverner Aljaske Majk Danlivi izjavio je da je ta država spremna da bude domaćin sastanka, uz ocenu da je logično da se razgovori o pitanjima od globalnog značaja vode na toj, kako je naveo, najvažnijoj strateškoj lokaciji na svetu, na raskrsnici Severne Amerike i Azije, sa Arktikom na severu i Tihim okeanom na jugu.

- Samo dve milje dele Rusiju od Aljaske, tako da nijedno drugo mesto ne igra važniju ulogu u našoj nacionalnoj odbrani, energetskoj bezbednosti i liderstvu na Arktiku.

Vekovima je Aljaska bila most između naroda, a danas ostajemo kapija za diplomatiju, trgovinu i bezbednost u jednom od najvažnijih regiona na svetu. - dodao je Danlivi.

Prema njegovim rečima, kako prenosi Ukrinform, Rusija ga je započela i odugovlači, ne slušajući nikakve rokove, "i to je problem, a ne ništa drugo".

- Odgovor na ukrajinsko teritorijalno pitanje je već u Ustavu Ukrajine. Niko neće i ne može da odstupi od ovoga. Ukrajinci neće dati svoju zemlju okupatoru - rekao je šef ukrajinske države.

Dodao je da je spreman, zajedno sa Trampom i drugim partnerima, da radi na pravom, a što je najvažnije, trajnom miru, miru koji se neće srušiti zbog želja Moskve. Zelenski je izrazio zahvalnost svim Ukrajincima na jedinstvu i zajedništvu.

- Ukrajina postoji. Hvala svim našim vojnicima što su sačuvali našu nezavisnost. Budite čvrsti. Ovo je naša zemlja, mi smo Ukrajina. Slava Ukrajini! - napisao je on.

Bezbednost nije problem

Sastanak između Trampa i Putina najverovatnije će se održati u gradu Ankoridžu na Aljasci, i ne očekuju se bezbednosni problemi, rekao je za RIA Novosti Troj Bufard, direktor Centra za arktičku bezbednost i otpornost na Univerzitetu Aljaske u Ferbanksu.

- Sastanak će se verovatno održati u Ankoridžu ili njegovoj okolini. Logistička infrastruktura za prijem letova i delegacija visokog nivoa je tamo dobro razvijena. Najnoviji primer je sastanak bivšeg američkog državnog sekretara Entonija Blinkena sa kineskom delegacijom - rekao je Bufard.

Ekspert je napomenuo da se za predsednikove posete uvek angažuju dodatni resursi, a obezbeđuje se i prateće obezbeđenje, obično od strane snaga iz jedinica prestonice.

- Neće biti problema sa bezbednošću - zaključio je Bufard.

Vlasti Aljaske su ruskoj agenciji rekle da ne znaju gde će se sastanak održati.

Vojni ekspert i profesor na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksandar Artamonov ističe da je za Rusiju važno da dobije garancije da se Ukrajina neće pridružiti NATO. U vreme kad je predsednik Ukrajine bio Petar Porošenko u Ustavu je zapisano da će ona stremiti ulasku u spomenuti vojni savez. To je napravljeno da slučajno nove vlasti ne bi mogle da odustanu od ulaska u NATO. Profesor Artamonov s pravom kaže da ako Rusija ne dobije tražene garancije, čim prestane rat članice NATO će pokušati da prime Ukrajinu u svoje redove. Doduše, to je za sada nemoguće jer su Mađarska i Slovačka kategorički protiv, a u blok se ulazi konsenzusom.

Zar da se nagrade?

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibha naglasio je spremnost Ukrajine da sarađuje sa SAD i drugim međunarodnim partnerima kako bi se postigao pravedan i trajan mir. Ministar je, u objavi na mreži "Iks", podsetio da Ukrajina već četvrtu godinu pruža otpor ratu velikih razmera sa Rusijom na kopnu, moru i u vazduhu.

Dugujemo našu nezavisnost hrabrosti naših branilaca i otpornosti našeg naroda. Ukrajinci zaslužuju pravedan mir zasnovan na međunarodnom pravu i poštovanju našeg teritorijalnog integriteta i granica definisanih našim Ustavom, napisao je Sibiha. On je naglasio da Rusija ne bi trebalo da bude nagrađena za započinjanje ovog rata.

Zelenski: Ne može bez nas

Zelenski je napomenuo da je Tramp najavio da će se sastati sa Putinom na Aljasci, "veoma daleko od ovog rata koji se vodi na našoj zemlji, protiv našeg naroda i koji se još uvek ne može okončati bez nas, bez Ukrajine", saopštila je služba za medije ukrajinskog predsednika.

"Putin nije verovao u naš narod i zato je doneo ovu svoju beznadežnu odluku da pokuša da osvoji Ukrajinu. To je bila njegova glavna greška, ignorisao je Ukrajince", rekao je Zelenski.

- Ako bi se dopustilo da Ukrajina uđe u NATO njena crnomorska obala od Hersona i Nikolajeva do Odese i Izmaila biće zona tog vojnog bloka. Gradiće se vojne fabrike u Ukrajini, a njene stepe će se koristiti kao poligoni za ispitivanje novih vidova oružja - objašnjava Artamonov.

Rusi traže da SAD prestane da daje bilo kakve obaveštajne podatke Kijevu, kao i da prestane da šalje oružje. Osim toga, Moskva insistira da se Ukrajina obaveže da ne sprovodi bilo kakvu militarizaciju.

Zapadni mediji se sada utrkuju da iznose informacije oko moguće razmene teritorija.

Tako "Volstrit džornal" piše kako će Rusija pristati na prekid vatre ako Kijev povuče vojsku iz onih delova Donbasa koji su i dalje pod njihovom kontrolom. Radi se o istočnim delovima Donjecke narodne republike. "Volstrit džornal" takođe tvrdi da bi kasnije Rusija potpisala dokument da ne namerava da napada Ukrajinu i evropske zemlje.

"Ruska Amerika" kao šest SFRJ

Aljaska je zvanično prebačena Sjedinjenim Državama 18. oktobra 1867. godine, sporazumom koji je ratifikovao Senat Sjedinjenih Država. Rusija je uspostavila prisustvo u Severnoj Americi tokom prve polovine 18. veka, ali se mali broj Rusa ikada nastanio na Aljasci. Posle Krimskog rata, ruski car Aleksandar II počeo je da istražuje mogućnost prodaje Aljaske, koju bi bilo teško odbraniti u bilo kom budućem ratu od osvajanja ruskog glavnog rivala, Velike Britanije. Nakon završetka Američkog građanskog rata, američki državni sekretar Vilijam Sjuard je počeo sa pregovorima sa ruskim ministrom Eduardom de Steklom za kupovinu Aljaske. Sjuard i Stekl su ostvarili dogovor 30. marta 1867. godine, a Senat Sjedinjenih Država je sporazum ratifikovao velikom većinom.

Kupovina je dodala 1.518.800 km2 (približno oko šest površina nekadašnje SFRJ) nove teritorije Sjedinjenim Državama za cenu od 7,2 miliona dolara. Uzimajući u obzir inflaciju, cena u 2024. godini bi bila 162 miliona dolara ili 1,12 dolara po hektaru. Reakcije na kupovinu u Sjedinjenim Državama bile su uglavnom pozitivne, jer su mnogi verovali da će posedovanje Aljaske poslužiti kao baza za proširenje američke trgovine u Aziji. Neki protivnici su tu kupovinu označili kao "Sjuardova glupost" jer su tvrdili da su Sjedinjene Države stekle beskorisno zemljište. Skoro svi ruski doseljenici napustili su Aljasku nakon kupovine. Aljaska je ostala slabo naseljena sve dok nije počela zlatna groznica u Klondajku 1896. godine.