UZDRMAO IH DO TEMELJA! Iran žestoko napao Ameriku i Izrael

U snažnom diplomatskom obraćanju koje bi moglo izazvati ozbiljne međunarodne posledice, Iran je zatražio da se Izrael i Sjedinjene Američke Države proglase odgovornima za izbijanje 12-dnevnog oružanog sukoba koji je nedavno potresao Bliski istok.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči uputio je zvanično pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu, zahtevajući da Savet bezbednosti preduzme konkretne korake.

Odšteta i reparacije kao ključni zahtevi Teherana

U dokumentu koji je poslat u sedište UN u Njujorku, iranski diplomata insistira da međunarodna zajednica prizna Tel Aviv i Vašington kao inicijatore oružane agresije i da se na njih prenese obaveza isplate odštete zbog nastale štete.

Pismo sadrži i poziv na hitno razmatranje agresije u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija, uz eksplicitnu tvrdnju da je tokom sukoba došlo do masovnih kršenja međunarodnog prava.

Kako se navodi u pismu, tokom sukoba su ciljano uništavane bolnice, centri za humanitarnu pomoć, stambene zgrade i energetska postrojenja.

Iran tvrdi da su napadi izvršeni sa namerom da se izazove maksimalna šteta među civilima i poremeti svakodnevni život stanovništva.

Teheran ovakve postupke opisuje kao sistematske napade koji direktno narušavaju međunarodno humanitarno pravo.

Nuklearna postrojenja pod udarima raketa

Ministar Aragči upozorio je i na pokušaje napada na nuklearne objekte u gradovima Kom, Arak, Natanz i Isfahan, za koje tvrdi da su pod zaštitom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Prema njegovim rečima, napadi na te lokacije predstavljaju grubo kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, pravila IAEA i brojnih rezolucija koje se odnose na civilnu nuklearnu infrastrukturu.

Iran od Saveta bezbednosti UN očekuje da ispuni svoju primarnu ulogu u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Teheran poziva na formalnu osudu napada i na pokretanje odgovornosti za počinioce – kako na nivou država, tako i prema pojedincima koji su davali naređenja.

Pismo jasno implicira da bi svaki pokušaj ignorisanja agresije mogao predstavljati opasan presedan.

Optužbe o individualnoj krivičnoj odgovornosti lidera

Aragči tvrdi da političke i vojne ličnosti koje izdaju naređenja za pokretanje agresije snose ličnu krivičnu odgovornost prema normama običajnog međunarodnog prava.

Takav stav dodatno pojačava pravnu težinu iranskog zahteva, ukazujući na mogućnost pokretanja međunarodnih tužbi ili podnošenja zahteva pred relevantnim međunarodnim sudovima.

U drugom delu pisma, šef iranske diplomatije upozorava da bi neprepoznavanje i nekažnjavanje agresije narušilo kredibilitet celokupnog sistema Ujedinjenih nacija.

Prema njegovim rečima, takav razvoj situacije doveo bi do potpunog gubitka poverenja u međunarodne institucije i otvorio vrata haosu, bezakonju i samovolji na globalnom nivou.

Globalni rizici: Bliski istok na ivici destabilizacije

S obzirom na rastuće tenzije, ovakav diplomatski pritisak mogao bi dodatno da destabilizuje već krhku bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka.

Iran upozorava da bi odsustvo reakcije Saveta bezbednosti moglo da podstakne nove sukobe i međunarodne krize sa nesagledivim posledicama po globalnu stabilnost.

Poruka iz Teherana je jasna – zahtev za pravdom nije politička retorika već međunarodna obaveza.

Iran očekuje konkretne poteze od Ujedinjenih nacija, koje već mesecima pod pritiskom kritika deluju paralizovano u donošenju odluka o bliskoistočnoj krizi.

Ostaje da se vidi da li će Savet bezbednosti UN prepoznati ozbiljnost iranskih zahteva ili će odlučiti da prećuti pozive na pravdu.