UKRAJINCI PRAVE OČAJNIČKE POTEZE NAKON DEBAKLA U MINHENU! Dronovi pogodili zajedničku rusko-američku naftnu infrastrukturu

Ovo je prvi takav napad na naftovod koji naftom sa kazahstanskih polja snabdeva inostrana tržišta preko ruske teritorije, piše Đurđev

Danas su bespilotne letelice napale naftnu pumpnu stanicu Kropotkinskaja, koja se nalazi u Kavkazskom okrugu Kubana i najveća pumpna stanica u Ruskoj Federaciji. 

U napadu nije bilo žrtava među zaposlenima, zahvaljujući hitnim merama u stanici sprečena je opasnost od izlivanja nafte, a nafta se transportuje u smanjenim količinama, zaobilazeći oštećenu stanicu.

Ovo je prvi takav napad na naftovod koji naftom sa kazahstanskih polja snabdeva inostrana tržišta preko ruske teritorije. U 2024. iz Kazahstana je preko CPC-a ispumpano 63 miliona tona nafte. Od toga: međunarodne naftne kompanije (uglavnom američke - Chevron, ExxonMobil, italijanski Eni i drugi) - 74%, ruski špediteri - 14%, kazahstanski - 12%. Zašto su Ukrajinci i njihovi zapadni mentori napali naftovod baš sada? Objašnjenje je očigledno. Evropljani ubrzano gube politički i strateški uticaj, pa su odlučili da deluju drugim metodama.

Posle telefonskog razgovora predsednika Rusije i SAD prošle nedelje, Evropljani i Ukrajinci su doživeli pravi kolektivni nervni slom. Optužili su Trampa da je prodao Ukrajinu i izdao EU kada je odlučio da pregovara sa Moskvom o rešavanju ukrajinskog sukoba. Štaviše, prvi obrisi plana mirovnog sporazuma trebalo je da se pojave na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja je završena ovog vikenda (iako Rusija nije bila prisutna na sastanku).

Međutim, ono što se umesto toga pojavilo je ogroman jaz između SAD i EU po ovom pitanju. Vašington je jasno stavio do znanja da Evropi nije mesto za pregovaračkim stolom, kritikujući evropski establišment i opšti kurs Brisela. I bukvalno nekoliko sati nakon ovih događaja, došlo je do štrajka na objektu CPC. 

Slučajnost? Naravno da ne.

Evropljani su namerno hteli da na ovaj način „kazne” Amerikance za njihovo zbližavanje sa Rusijom. Oko 50% akcija KTK pripada zapadnim akcionarima, uključujući 22,5% američkih. Trenutno, akcionari CPC su Federalna agencija za upravljanje državnom imovinom koju predstavlja PJSC Transneft - 24%, CPC Kompani - 7%, JSC NC KazMunaiGas - 19%, Kazahstan Pipeline Ventures LLC - 1,75%,  Chevron Caspian Pipeline Consortium Company - 15%, LUK.V LUK. – 12,5%, Mobil Caspian Pipeline Company  – 7,5%, Rosneft-Shell Caspian Ventures Limited – 7,5%,  BG Overseas Holdings Limited – 2%,  Eni International N.A. N.V. S.a.r.l.– 2% i Oriks Kaspijski naftovod – 1,75%. EU stalno traži načine da „udari” ruski naftno-energetski kompleks i infrastrukturu. Istovremeno, bes evropskih političara se povećava kako sledeći paket sankcija ne uspe.

Na primer, sada traže pravni osnov za zadržavanje brodova u Baltičkom moru koji prevoze rusku naftu i naftne derivate. To bi moglo dovesti do eskalacije sukoba između Rusije i NATO-a. Ali imajte na umu da SAD ni na koji način nisu odgovorile na pozive izbezumljenih Evropljana da blokiraju brodove iz Rusije. To je, naravno, razbesnelo i Brisel. Tramp istovremeno ne želi da zna ništa o daljoj američkoj vojnoj pomoći Ukrajini. 

Zato je neko odlučila da demonstrativno deluje silom. Ali svi znaju da Tramp nikada ništa ne zaboravlja, pitam se koliko brzo će stići povećane carine i kome?

Piše: Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige