MILORAD DODIK ZA SRPSKI TELEGRAF: Sloba me proterao iz Srbije, "zemunci" hteli da me ubiju

Foto: ST/N. MANDIĆ

Milorad Dodik

Otkud vi u politici?

- Zbog košarke, koju sam igrao u mladosti, zbog svega što sam tada video, bilo je neminovno da se angažujem u društvenom radu. Prvo kao aktivista u svom selu Mrčajevci, opština Laktaši, tu sam živeo, odrastao, iako sam rođen u Banjaluci. Tada su bile popularne radne akcije, voleo sam to, bio sam deo generacije koja je bez oklevanja trošila ferije na nekoj akciji...

Nije vam bilo teško da radite, da se latite lopate?

- Ne, ništa mi nije bilo teško. Iz toga je kasnije proizašao i moj društveni angažman.

U stranci Ante Markovića?

- Prvo sam bio član Saveza komunista i bio sam ponosan na to.

Sad se kajete zbog toga?

- To je bila zabluda. Jugoslovenstvo kao ideja bila je zabluda, bilo je usmereno protiv srpskog nacionalnog projekta. To sada razumem, ali tada kao omladinac kojeg su vukle emocije mislio sam da živim u najboljoj i najuređenijoj zemlji. Dobro bi bilo da je bilo tako, ali nije.

Foto: ST/N. MANDIĆ

I tada odlazite kod Ante Markovića?

- Kada se raspala bivša Jugoslavija bio sam na funkciji kao što je danas načelnika u opštini Laktaši. Bio sam relativno mlad, imao sam 27 godina. Bio sam tu dve i po godina kada su raspisani višestranački izbori u BiH. Savez komunista je tada pokazivao unitarnu i centralističku političku orijentaciju, forsiranje Bosne i Hercegovine za razliku od Ante Markovića, koji je promovisao reformsku strukturu vezano za očuvanje Jugoslavije. Meni se to tada svidelo i angažovao sam se.

Ubrzo postajete poslanik?

- Bili su izbori, izabran sam za poslanika u Skupštini Bosne i Hercegovine, u klubu reformista tada je bilo 12 poslanika. Bio sam jedan od najmlađih parlamentaraca. Dominantnu ulogu su imale nacionalističke stranke SDA Alije Izetbegovića, HDZ Franje Tuđmana i SDS, koji je formirao Radovan Karadžić.

Jeste li poznavali te ljude?

- Sve osim Tuđmana, njega nikada nisam upoznao.

Kakav je bio Radovan?

- Imao sam ponude da budem deo te stranke - SDS, ali sam smatrao da je tu velika koncentracija ljudi koji su imali ili u prošlosti nisu bili društveno odgovorni.

Šta ste im zamerali?

- Neki od njih su već bili po zatvorima ne samo iz političkih već iz kriminalnih razloga. Izbegavao sam takva društva.

Kajete li se što ste odbili Karadžića?

- Teško je to bilo. Da smo pričali tada i sada, kada postoji distanca.

Kakav bi sada odgovor bio?

- Reći ću da je Srpska demokratska stranka toga vremena pokazala svoju političku i patriotsku odgovornost i da je pokušala da artikuliše srpske nacionalne interese u veoma teškim okolnostima, sa stereotipima o Jugoslaviji, koju su Srbi voleli. Čak smo i u tom vremenu imali referendum da se ostane u Jugoslaviji, a ne da se pravi srpska država. Tada bih bio za to, ali sada znam da bi to bila greška.

Na koju grešku mislite?

- Kada su Slovenci Hrvati i svi drugi iskazivali svoj nacionalni projekat, i Srbi je trebalo da izađu sa veoma jasnim nacionalnim projektom i odbace stereotipe koji su kasnije nametnuti o republikama kao o državama. To smo zakasnili da uradimo.

Kako su izgledali susreti sa Karadžićem?

- Jesmo se sretali, ali on meni nije bio dostupan, bio sam neka druga politička opcija. Iskazivao sam jasan nacionalni stav i kao pripadnik reformista tada znao sam mi je mesto uz moj narod i pridružio sam se skupštini srpskog naroda. Radovan je na to gledao racionalno i sa naklonošću. Shvatio sam da moramo da ostanemo uz svoj narod, ali da moramo da ostanemo ljudi. Mislim da sam ja to uspeo.

Šta danas mislite o Karadžiću?

- Njegova odluka da stane na čelo RS bila je motivisana interesom naroda i istorijskim kontekstom. Zanemario je porodični i lični komoditet, što govori koliko je ta ideja bila čvrsta. To poštujem.

Kakav je bio Mladić?

- Mladića sam često sretao. Upoznao sam ga 12. maja 1992, kada je donesen zakon o formiranju Vojske RS. Delovao je odlučno, generalski, junački... Zadnji put sam ga video kada sam svedočio u Hagu u njegovom predmetu kao svedok odbrane.

A Alija?

- On je bio kao lihvar koji je svima pokušavao da se dodvori, a u suštini je bio veoma zagriženi islamista koji je sprovodio svoje ideje na taj način. Tu verovatno leži objašnjenje kako je uspeo da prevari međunarodnu zajednicu, kojoj je postao prihvatljiv iako je već tada napisao svoju islamsku deklaraciju. Njegova ključna rečenica da će žrtvovati mir za Bosnu i Hercegovinu dovela je narode u rat u kojem je izginulo 94.000 ljudi svih naroda i narodnosti.

Ključna figura tog doba bio je Milošević. Kako ste s njim sarađivali?

- Njega sam sreo pred sam kraj rata, bio sa predsednik nezavisnog poslaničkog kluba u Skupštini RS. Dok nisam bio deo vlasti, video sam da Milošević ima potrebu da nađe nekoga pošto je tada često dolazilo do sukoba između njega i Karadžića. Osećao sam to, ali nikada nisam sebi dozvolio da budem priča za potkusurivanje, uvek sam imao jasan stav.

Kada ste došli na vlast, kakva je tada bila saradnja?

- Za premijera sam izabran 1998. Ovde je bila dramatična situacija. Republika se podelila na ono što je Banjaluka i ono što jeste istočni deo, čak je postojala neformalna granica između Prnjavora i Dervente. Moj osnovi zadatak je bio da objedinim republiku. To je moj najveći politički uspeh - što sam te '98. već u januaru objedinio republiku teritorijalno, administrativno iako je tada bila podeljena već godinu dana između dela koji je držao Radovan Karadžić na Palama i Biljana Plavšić ovde. To je bio akt spasenja Republike Srpske. Da se takva situacija dešava sada, stranci bi je podržali.

Da se vratimo na Miloševića, šta ste mislili o njemu?

- Prva impresija o Miloševiću bila je da je nezainteresovan. Njemu je sve bilo višak. Svih tih događaja. Tako je meni delovalo. Bez obzira na to koliko su teme teške, uvek je delovao nezainteresovano. Uvek je tražio bespogovornu poslušnost. Ja tome nikada nisam bio sklon.

I onda ste zaratili.

- Poslednji susret imali smo u Vili "Mir", koja je kasnije bombardovana. Tražio je da podnesem ostavku na mesto premijera. Odbio sam. U noći izbora vlade Milošević je pokušao da spreči moj izbor ili da, ukoliko budem izabran, ne uspem da izaberem pet ministara u vladi. Za sve to postoje svedoci. Čak se tu noć čuo sa mom, sa Biljanom Plavšić, Živkom Radišićem. Tražio je da odustanemo od izbora vlade. Nismo to hteli da prihvatimo. To je bio ključni momenat za RS jer da smo to izgubili, ne bismo objedinili RS i ne bismo imali RS kao što je danas, na ovaj način. Mesec i po dana kasnije zabranio mi je ulazak u Srbiju.

Kada je pala zabrana?

- Tek kada je promenjena vlast u Srbiji. Gotovo dve godine mi je bilo zabranjeno da dolazim u Beograd.

U to vreme je na drugoj strani vedrio i oblačio Željko Ražnatović Arkan. Kako ste s njim sarađivali?

- Nikada se nismo lično upoznali, ali sam znao ko je i šta je. Imao sam firmu za proizvodnju nameštaja u Laktašima. Jednom je zvao, tražio je nešto. Njegova sestra je htela neki nameštaj, svideo joj je, pa su tražili. Roba se u to vreme teže transportovala zbog sankcija. Rekao sam mu: "Prevezi ti. Pre ćeš to uraditi nego ja."

On vam nije pretio, ali malo, malo, pa se u medijima pojavi da ste na listi za odstrel. Kome sve smetate?

- Nikada me to nije preokupiralo, ali nisam glup da o tome ne razmišljam i ne shvatim ozbiljno. Na početku mandata predsednika vlade obavešten sam od Glavnog štaba Vojske RS su me presreli, seli smo u jedan restoran u Bijeljini i rekli da na putu za Banjaluku da hoće da me likvidiraju. Posle je bila ekipa sa Pala koja je imala zadatak da me likvidira. Bilo je ozbiljnih dojava i iz MUP Srbije.

Kakvih?

- Nismo dali saglasnost da kriminalci iz "zemunskog klana" pređu u RS. To ih je razbesnelo, hteli su da me smaknu, nešto su pokušavali.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Mislite na šefove "zemunica" Spasojevića i Lukovića, koji su ubijeni?

- Ne, već na one koji su došli posle njih. Hteli su da pobegnu iz Srbije. Tadašnji ministar policije Jočić me je obaveštavao o tome da postoje informacije da se planira likvidacija... Ne znam koliko je to bilo ozbiljno. Upozorenja sam nekada dobijao i od međunarodne zajednica, oni su me 1999. obavestili da su se u Banjaluci pojavila dvojica snajperista sa zadatkom da me ubiju. Pojačali smo bezbednost i to je sve.

Ima li sada pretnji?

- Ima, sa različitih strana, ima anonimnih, ima svakakvih...