Dupliran broj ilegalnih prelazaka na Balkanskoj ruti

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

- Pored granice sa Srbijom uočili smo pojačane aktivnosti na granicama sa Hrvatskom i Rumunijom - rekao je Bakondi. On je dodao su švercerske grupe počele da vraćaju migrante iz Bosne i Hercegovine u Srbiju nakon što je Zagreb pojačao kontrolu sopstvenih granica uz finansijsku pomoć EU.

Budimpešta procenjuje da se na prostoru Zapadnog Balkana trenutno nalazi oko 98.000 migranata i to karateriše kao "rizik za centralnu Evropu".

Najnoviji izveštaj Fronteksa potvrđuje da je broj ilegalnih ulazaka na zapadnobalkanskoj ruti dupliran u odnosu na 2018. Prema navodima ove agencije dve trećine ovogodišnjeg migranatskog talasa u Evropu dolazi iz pravca Turske. Svaki treći migrant je iz Avganistana a četvrtinu čine državljani Sirije.

Mađarski podaci ukazuju na promenu trenda migranata po državama porekla. U 2017. i 2018. većina tražilaca azila bili su iz Avganistana, Pakistana i Irana, da bi ove godine bio uočen porast broja državljana Sirije.

Budimpešta i druge tri zemlje Višegradske grupe (Poljska, Slovačka i Češka Republika) zalažu se za jačanje kontrole granica, deportaciju nelegalnih migranata i protive se kvotama Evropske unije za smeštaj pristiglih ljudi. Migrantska kriza ove godine bila je u fokusu pažnje pažnje Evropske unije i NATO. U usvojenoj deklaraciji NATO samita u Londonu decembra 2019. iregularne migracije po prvi put su spominju u kontekstu bezbednosnih pretnji i izazova.

EU je za period od 2014. do 2020. izdvojila je preko 10 milijardi evra za migracije, upravljanje granicama i unutrašnju bezbednost. Državama članicama čije se granice smatraju najugroženijima dodeljeno je dodatnih 305 miliona evra.

Srbija i migranti u protekloj godini

Zvanični podaci o migrantskoj krizi iz Srbije potvrđuju da je broj migranata povećan, naročito u drugoj polovini protekle godine.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, sredinom godine se u prihvatnim centrim nalazilo izmedju 3.000 i 3.500 ljudi, dok je na ulici ili u privatnom smeštaju bilo njih još oko 600-650. Podaci iz pretposlednje nedelje u decembru pokazuju da je sada u prihvatnim centrima smešteno nešto manje od 5.000 migranata (25. decembra bila je registrovana 4.861 osoba). Deo migranata vratio u Srbiju iz Bosne i Hercegovine. Tamo su, naime, uslovi u prihvatnom centru na dosta nižem nivou nego u Srbiji a zbog dolaska zime ruta kroz BiH više nije aktuelna, pa se jedan broj migranata odlučio za povratak u Srbiju, gde će prezimiti u centrima.

Priliv migranata povećan je sa 12-15 na 20-30 ljudi dnevno ali je primetno i da oni pojačano prelaze granice EU, iz čega nadležni u komesarijatu zaključuju da su krijumčari ljudi pojačali svoje aktivnosti.

U Srbiji u 2019. godini funkcioniše 17 centara – od kojih je 12 prihvatnih a pet su centri za azil (Banja Koviljača, Bogovadja, Krnjača, Sjenica i Tutin). Da je priliv migranata pojačan potvrdjuje i podatak da je centar u Preševu, koji je neko vreme bio u "zamrznutom statusu", nedavno ponovo aktiviran kako bi nadležni mogli da odgovore potrebama.

Kao i ranije, najveći broj ljudi koji dolazi u Srbiju potiče iz Avganistana. Na drugom mestu su sada ponovo Sirijci, dok su migranti iz Pakistana posle dužeg vremena pali na treće mesto po brojnosti. Po tom kriterijumu slede ljudi iz Iraka (oko sedam odsto) i Bangladeša (oko šest), dok ostale nacionalnosti ne prelaze pet odsto ukupnog broja.

U javnosti Srbije u poslednje vreme prisutna je bojazan da bi Srbija, zbog zatvaranja granica EU, mogla da postane neka vrsta prihvatnog logora za migrante.

Brojke, međutim, ne pokazuju da te pretpostavke imaju previše osnova. U 2019. godini kroz centre u Srbiji prošlo je ukupno oko 27.000 ljudi a azil je zatražila 221 osoba. Od tog broja odobren je azil u 33 slučaja. Od ukupno oko 1,5 miliona ljudi koji su prošli kroz Srbiju od početka krize, ukupno je 150 ljudi dobilo azil.