SAD ruše Vučića preko Makedonije? OBIČNA BALKANSKA TEORIJA ZAVERE

Autor: Tanjug

Svet

28.08.2017

13:03

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Edvard Džozef, profesor Univerziteta Džons Hopkins, kaže da je malo verovatno da su SAD deo zavere za zbacivanje Aleksandra Vučića sa vlasti preko Makedonije.

RepublikaFoto: Tanjug
Vučić meta balkanskih teoretičara zavere

Spekulacije da iza, navodnog, obaveštajnog delovanja protiv Srbije stoji američki ambasador u Skoplju Džes Bejli koji želi da ruši Aleksandra Vučića, Džozef tumači kao tipičnu balkansku teoriju zavere.

- Smatram da se radi o tipičnoj balkanskoj teoriji zavere, te da kao i svaka spekulacija nema nikakvog osnova i smisla - rekao je Džozef u intervjuu datom za radio Slobodna Evropa. 


Istina je, zapravo, da je interes Vašingtona za Balkan drastično smanjen, ocenjuje Džozef i dodaje: 

- Kakvo god da je mišljenje na Zapadu o Vučiću, a ne mislim da je u svim krugovima negativno - doduše verovatno postoji zabrinutost, kao, uostalom, i u slučaju drugih balkanskih političara - poslednja stvar koju bi SAD sada uradile sa ovom administracijom da budu uvučene u balkanske intrige - kaže on.

SAD, prema njegovim rečima, jednostavno nemaju velikog interesa za zbivanja u ovom regionu, što tumači mnogo većim rizikom po balkanske zemlje. 


O nedavnoj poseti predsednika Vučića SAD kaže da je reč o "veoma simboličnim gestovima kojima se pokazuje da Vašington nije u potpunosti okrenuo leđa regiji". 

- Međutim, nakon odlaska Pensa iz Podgorice nema nagoveštaja o suštinskoj promeni američke politike u smislu povećanog interesovanja za Balkan - naveo je. 

Džozef kaže i da je razumljivo da se Beogradu ne sviđa ideja o potpunijoj međunarodnoj integraciji, kako navodi, nezavisnog Kosova i odbacivanje tog pristupa tumači produžavanjem sadašnje nestabilnnosti. 

- Stvarnost nije uvek prijatna, ali njeno prihvatanje je uvek produktivnije nego odbacivanje - rekao je Džozef, koji smatra da bi i za Albance i Srbe, ceo region bilo bolje da se Kosovo integriše u međunarodnu zajednicu. 

Džozef, nekadašnji izaslanik Sjedinjenih Država i Ujedinjenih nacija u mnogim misijama na Balkanu, naime, tumači da, kao i u slučaju drugih otvorenih pitanja, poput imena Makedonije, nestabilne situacije u Bosni i Hercegovini - prolongiranjem potpunog priznanja Kosova samo bi se dodatno produbila nestabilnost na Balkanu, jer se na taj način podstiču razne političke kombinatorike i snovi, uključujući i one o podeli, što bi dodatno destabilizovalo Makedoniju. 

Džozef smatra da postoje dva aspekta nedavnog diplomatskog spora Srbije i Makedonije, a najpre je, kaže, očigledna veza sa pričom o članstvu Kosova u Unesku. 


Podsetio je da su Makedonija i Crna Gora ne samo priznale Kosovo, već da su to, kaže, uradile među prvim zemljama. 

- Makedonija, u kojoj živi velika albanska populacija, ima dobre odnose sa Kosovom. Ove dve zemlje su takođe rešile sva granična pitanja. Dakle, članstvo Kosova u Unesku je veoma važan deo poslednjeg spora Beograda i Skoplja - smatra Džozef. 

Novo je, dodao je, u čitavoj priči to što "ne znamo u kojoj meri je na nesuglasice dve države uticala promena vlasti u Makedoniji". 

Prema njegovom tumačenju, Beograd je očito bio naklonjen lideru VMRO-a Nikoli Gruevskom, koji je bio premijer čitavu deceniju, za razliku od tenzija u odnosima sa novim predsednikom Vlade Zoranom Zaevom. 

Predviđa da će se u svakom slučaju nastaviti spor Beograda i Skoplja oko politike prema Prištini i to je, tvrdi, glavni uzrok poslednjih problema u njihovim odnosima. 

Govoreći o primeni Briselskog sporazuma koji su potpisali Beograd i Priština, Džozef kaže da "taj ćorsokak u pregovorima sigurno nije dobar".

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading