Drulović podsetio kako je njegova generacija rastužila Zagreb: Pričao o srpskom fudbalu, nadi koju gaji da nas čekaju uspesi

Foto: Starsport

Ljubinko Drulović

U Opširnom intervjuu za "Anadoliju" Drulović je pričao o mnogim stvarima iz prošlosti, a posebno mesti zauzima meč sa "kockastima".

- U sećanju su mi najviše ostali dueli protiv Slovenije i Hrvatske. To u Šarlroi 2000. godine je bila jedna od najuzbudljivijih utakmica u istoriji završnih turnira Evropskog prvenstva. A na Maksimiru drama. Hrvati su pre utakmice pekli vola na Trgu Bana Jelačića. Rađene su ankete, svi su tipovali 3:0, 5:0, 6:1... gađali se brojkama, kladili se koliko ćemo da primimo. Tu smo takođe pokazali karakter posle isključenja Bate Mirkovića. Ja veću i tužniju povorku nisam video u svom životu kao na ulicama Zagreba posle tih 2:2. Od euforije do tragedije. Za njih je to bio veliki udarac jer su godinu dana ranije bili treći na Svetskom prvenstvu. Muva se nije čula u njihovoj svlačionici. A treba li da vas podsećam ko je sve bio u toj svlačionici. Sve as do asa. Koga god da pitate iz te generacije, svi će vam reći da im je to najteži poraz u karijeri - kazao je Drulović, prenosi Mondo.

U nedavnom intervjuu za Anadoliju legendarni jugoslovenski fudbaler Vladimir Jugović je između ostalog rekao da su Drulović i Paunović jedini napravili podvig sa mlađim selekcijama Srbije samo iz razloga što su pošteno radili svoj posao. Imajući u vidu da je jedan trenutno u SAD, a drugi u Uzbekistanu, nameće se logično pitanje ima li na Balkanu mesta za fudbalske poštenjačine.

- Nažalost, niste daleko od istine. Srpski fudbal je na lošem glasu i poslednji rezultati mlade i A reprezentacije ne ulivaju nadu da će stvari krenuti na bolje. Svima nama koji radimo u inostranstvu nije prijatno kada čujemo da je naš nacionalni tim izgubio 5:0 od Ukrajine ili 6:1 od Nemačke. To ostavlja negativne posledice i na neke buduće angažmane. Kada se neki klub dvoumi između hrvatskog i srpskog trenera, naravno da će se opredeliti za Hrvata jer je njihova reprezentacija druga na svetu. Ja sam imao ludu sreću da sam izabran za selektora Uzbekistana, iako mi je jedan od protivkandidata bio Nenad Gračan. Moramo pod hitno nešto da učinimo kada je reč o imidžu srpskog fudbala, inače nam se ne piše dobro. 

Drulović nalazi utehu u činjenici da veliki broj njegovih "orlića", koji su u Litvaniji 2013. godine postali evropski prvaci, sada imaju standardan status u najboljoj reprezentaciji Srbije.

- To je najbolji dokaz da smo radili pošteno. Kada sam sastavio konačan spisak za Evropsko prvenstvo, igrači su bili zbunjeni i pitali su me zašto nema više od 18 kandidata. Rekao sam "momci, vi ste najbolje što Srbija ima, ne treba nam niko više". Dogodilo se da Benfika nije pustila Lazara Markovića, Čavrić se povredio i na predlog tim-menadžera Igora Gačića, uputio sam naknadni poziv Mijatu Gaćinoviću. To je bila jedina izmena u odnosu na početni sastav. Mijat mi se revanširao i odigrao jednu od ključnih uloga u Litvaniji. Bio je čovek odluke u polufinalu i jako mi je žao što iz taktičkih razloga nisam mogao da mu pružim šansu protiv Francuza u borbi za trofej. Pozvao me je telefonom 15 dana posle prvenstva i zahvalio mi se na svemu. Rekao sam mu da nastavi tako jer je dete iz fudbalske porodice i poseduje sve predispozicije da postane veliki as. Tako je i bilo - kazao je Drulović.

Pomenuta generacija bi u narednih deset godina trebalo da povrati sjaj reprezentativnom fudbalu Srbije.

- Uz dodatak par iskusnijih igrača i naravno Luke Jovića. Luka je tada bio klinac, ovo su momci 1994. godište, na čelu sa Aleksandrom Mitrovićem. Bilo je u toj ekipi i pet igrača rođenih 1995, koji su kasnije osvojili i svetsku titulu na Novom Zelandu. Svi su oni nastavili da se razvijaju u pravom smeru i danas imaju važne uloge u svojim klubovima. Od golmana Rajkovića, do Sergeja, Veljkovića, Maksimovića... Kvalitet je ogroman i ako se u Srbiji bude radilo kako treba, predstoji nam mnogo radosti na velikim takmičenjima. Ponavljam, ako se bude radilo kako treba.

Srbija će ići na Evropsko prvenstvo samo ukoliko pobedi Portugal u Beogradu, smatra Drulović.

- Dobro poznajem portugalski fudbal i taj njihov mentalitet. Za mene nije iznenađenje što su posle evropske titule osvojili i Ligu nacija. To je mala zemlja od oko 11 miliona stanovnika, ali imaju vrhunsku strukturu i organizaciju. Siguran sam da u toj utakmici neće srljati. Fernando Santoš je oprezan trener i veoma poštuje srpski fudbal. Sećam se kad mi je bio trener u Portu, igrali smo protiv Partizana i on je sastavio ekipu za totalnu defanzivu. Svi smo se pogledali na sastanku i ništa nam nije bilo jasno. Kapušo, Edmilson, Rui Baroš, ja... svi ofanzivni igrači su ostali na klupi. Dok sam ga slušao kako govori o Partizanu, pomislio sam da u najmanju ruku igramo protiv Real Madrida. Oduvek je gajio simpatije prema našem fudbalu - zaključio je Drulović.