Srpkinje sve više zbog hrane koju jedu: Meso puno hormona utiče na visinu naših devojaka

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- U poslednjih 10-20 godina nije se značajno promenio kvalitet života, a Srpkinje sigurno nisu stagnirale rastom u tom periodu, baš naprotiv, što pokazuje i statistika - kaže Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije.

- Industrijski uzgoj životinja zahteva poseban tretman u cilju što bržeg napredovanja, rasta ili povećanja laktacije. Veliko je pitanje na koji način proizvođač stimuliše ove procese. Pored toga, u cilju smanjenja mogućnosti pojave i širenja bolesti, životinje gajene za potrebe prehrambene industrije su pod dejstvom mnogih farmakoloških preparata. Čak tri četvrtine svetske proizvodnje antibiotika završi na životinjskim farmama, a posledice toga na ljudsko zdravlje i hormonski status su velike - objašnjava Miroslav Otašević, dodajući u prilog tome i statistički podatak da su sedamdesetih godina prošlog veka krave u proseku davale 1.500 litara godišnje, dok danas daju preko 8.000 litara na godišnjem nivou. Ta razlika u prinosu izazvana je hormonima i antibioticima i sigurno i tu dobrim delom leži tajna Srpkinja koje ubrzano rastu.

Uz sve to, treba uzeti u obzir da su industrijski gajene životinje pod konstantnim stresom. Uzroci su brojni, između ostalog i mali životni prostor, prerano odvajanje mlade jedinke od majke, neprirodno okruženje. Sve to dovodi do lučenja specifične grupe hormona, koji su takođe pogodovali našem naglom rastu.

- Kulturološki posmatrano, naše podneblje je tradicionalno opredeljeno za trpezu na kojoj su namirnice životinjskog porekla, pritom je domaću proizvodnju zamenilla industrijska, čiji je prvenstveni cilj prirast sirovine - zaključuje Miroslav.

Dakle, uz ovakvu ishranu, punu antibiotika i hormona, Srpkinje su osuđene da budu sve više i više. Dokle ćemo da rastemo, ostaje da vidimo.