Prolećne lekovite biljke preporodiće vaš organizam, ali treba znati kako ih pravilno uzbrati

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Treba imati na umu da se lekovito bilje bere po sunčanom vremenu i dalje od prometnih puteva i gusto naseljenih područja.

BELA RADA

Jestivi deo biljke: cvet, list

Listovi i cvetovi ove biljke tradicionalno se koriste kao lek za čišćenje organizma. Upotrebljavaju se za pripremanje čaja i soka, a dodaju se i prolećnoj salati. Sok nadzemnih delova bele rade odličan je eliksir i uvek se pije sveže pripremljen.

Preporučena dnevna količina: kašika soka pomešana sa podjednakom količinom vode. Dve kašičice cvetića bele rade preliti sa tri decilitra hladne vode, poklopiti i ostaviti da odstoji osam sati. Procediti, po želji zasladiti medom i piti tokom dana u gutljajima.

Foto: Wikipedia

Foto: Ilustracija

SREMUŠ

Jestivi deo biljke: list, lukovica

Sremuš je divlja jestiva biljka koja neverovatnom brzinom čisti organizam od toksina. Raste u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama na 1.600 metara nadmorske visine, na vlažnom tlu. Pojavljuje se posle snega i ima ga do juna. Nadzemni deo se skuplja u proleće, listovi do cvetanja. Sveža lukovica se skuplja u avgustu, sve dok biljka ne donese seme. Ako protrljate bilo koji deo biljke među prstima, možete da osetite karakterističan miris belog luka.

Listovi se mogu upotrebiti kao dodatak salatama i varivima jer mirisom i ukusom podsećaju na beli luk. U proleće ovaj luk čisti krv, želudac i jetru.

KOPRIVA

Jestivi deo biljke: koren, list, seme

Lekovitost koprive je davno poznata. Pripisuje joj se da odlično čisti krv, sprečava opadanje kose... Pomaže osobama obolelim od reumatizma, kod prekomernog mokrenja, problema sa plućima. Danas je retko na našem stolu, ali ne treba da zaboravimo stare recepte: mlada kopriva može da se pripremi kao čorba, varivo ili pomešana sa sirom, kao pita.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

MASLAČAK

Jestivi deo biljke: koren, list, cvet

Veoma lekovita jestiva biljka koju možemo da nađemo svuda. Veoma je korisna za čaj, salate, variva, sokove, supe, čorbe. Maslačak pomaže jetri, odličan je diuretik, pojačava rad bubrega, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma, ekcema, čireva, pojačava apetit.

Cveta od marta do maja. Maslačak ima kalijum u nadzemnom delu, smolu, 40 odsto inulina u korenu, 16 odsto vitamina C, gvožđa tri odsto (više nego u spanaću)... Mladi listovi su veoma ukusni, možete da napravite zdravu salatu, čorbu, varivo. Može da se kombinuje i sa krompir-salatom.

* Ruske riblje pljeskavice Foto: youtube.com/Aashpazi.com Foto: Ilustracija Sastojci: 500 g ribljih fileta 3 kriške hleba jaje 500 g maslačka 500 g rukole 300 g krompira 3-4 čena belog luka maslinovo ulje seckani peršun, biber, so Priprema: Sameljite ribu, dodajte jaje, hleb potopljen u mleko, seckan peršun, biber i so, umesite, napravite pljeskavice i ispecite. Skuvajte maslačak, rukolu i krompir, procedite i izgnječite. Zagrejte sitno seckani beli luk na maslinovom ulju, dodajte zgnječeno povrće i začinite biberom i solju i servirajte uz pljeskavice.

JAGORČEVINA

Jestivi deo biljke: koren, list, cvet

Ublažava prolećni umor, koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Ova biljka najčešće se koristi za lečenje plućnih bolesti i lupanja srca. Listovi se beru dok biljka cveta i suše se tri-četiri dana. Koren može da se izvadi u proleće ili u jesen.

Vino od jagorčevine po narodnom ruskom receptu Staklena tegla rastresito se napuni svežim cvetom i listom jagorčevine i prelije do vrha belim vinom. Teglu zatvorite i stavite na toplo mesto. Nakon tri nedelje procedite i prelijte u staklenu bocu. Ovo vino je u tradicionalnoj fitoterapiji bilo popularno sredstvo za jačanje srca, a uzimalo se tri puta dnevno po velika kašika rastopljena u čaši vode.