Žene u ovom dobu su u najvećoj opasnosti od infarkta

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Tegobe vezane uz menopauzu najčešće su naleti vrućine, promene raspoloženja i problemi sa spavanjem. No, ponekad se mogu pojaviti trajnije i ozbiljnije tegobe. 

Drastičan pad ženskih hormona jajnika prepoznaje svaka ćelija i tkivo koje umanjuju i menjaju mnoge svoje funkcije. Neke od kliničkih posledica nedostatka estrogena su rano vidljive i naglašene, kao što su promene funkcije mozga, talasi vrućine, nesanice, umor i urogenitalna atrofija. 

Istovremeno se ubrzavaju i tiho napreduju ateroskleroza i osteoporoza. 

Gubi se elastičnost i kolagen u vezivnim tkivima, pa koža postaje tanja, ističu se bore, a zglobovi postaju bolni zbog osteoartritisa. 

Kardiovaskularne bolesti uzrokovane su aterosklerozom, slabijom elastičnošću krvnih sudova, hipertenzijom i poremećajima srčanog ritma. Debljina i dislipidemija pogoduju tim bolestima, a višestruko je dokazano da je važan kofaktor u patofiziologiji kardiovaskularnih bolesti nedostatak estrogena. Pre menopauze infarkt miokarda je značajno ređi kod žena nego kod muškaraca u istoj dobi. 

Koronarna srčana bolest se kod muškaraca javlja 10 godina ranije, a žene s prevremenom menopauzom imaju značajno češće infarkt i kardiovaskularnu smrtnost. To sve govori o zaštitnoj ulozi estrogena. 

Estrogen povećava vazodilataciju i utiče na normalan ritam srca, usporavaju kalcifikaciju zidova krvnih sudova i aterosklerozu.