CRNA SUDBINA NOSAČA KOVČEGA NIKOLE BOJOVIĆA: Dvojica su likvidirana, a jedan živi u tajnosti

Foto: e-stock/A. Bačlija

Foto: Ilustracija

Dragoslav Miloradović 

Dragoslav Miloradović (44), saradnik i kum Luke Bojovića, likvidiran je u ponedeljak uveče u dvorištu auto-perionice koju je do ubistva Nikole Bojovića vodio sa njim. On je davno bio jedan od Lukinih najbližih saradnika.

Miloradović je ubijen u svojoj autoperionici, kada su napadači na motoru ispalili u njega više od 15 hitaca iz automatskog oružja. Oni su bzo pobegli sa lica mesta, a trag im se gubi u Zvezdarskoj šumi gde su zapalili motor. Kamere su snimile ubice na Karaburmi, ali oni nisu još identifikovani jer su nosili kacige.

O bliskosti dveju porodica govore i fotografije sa uviđaja nakon Miloradovićevog ubistva, gde su u autoperionici njegovu nevenčanu suprugu Maju tešile Anđelka i Marija Bojović, majka i sestra Luke i Nikole Bojovića.

Miloradovićevu sliku na njegovoj sahrani nosila je upravo rođena sestra "Zemunca", a sahrani je prisustvovao i Lukin brat od strica zlatar Nebojša Bojović.

Rade Rakonjac

Rade Rakonjac, Lukin ratni drug sa fronta, Arkanov kum, ubijen je 2014. godine, usred bela dana, sa pet hitaca iz automatske puške u kafiću "Mariki" u Beogradu.

U pucnjavi su ranjeni Stojan Novaković i Goran Ristanović, takođe Arkanovi prijatelji.

Napadač u maskirnoj uniformi pobegao je automobilom "alfa romeo", u kome ga je čekao saučesnik, i koje je nekoliko sati kasnije pronađen zapaljen u Ulici Radovana Simića Cige u naselju Medaković.

Ovo ubistvo (nerešeno do danas) pripisuje se obračunu Bojovića sa braćom Šaranović, odnosno krvnom osvetom koja traje između ove dve porodice već godinama.

Filip Korać

Filip Korać je, s druge strane, napredovao u hijerarhiji nakon hapšenja Luke Bojovića 2012. godine i danas je glavni čovek Bojovićevog klana, označen kao njegov najbliži prijatelj i saradnik.

Iako je uporan u tome da se ne bavi kriminalom, sva operativna saznanja smeštaju ga u taj kontekst - kao jednog od glavnih Bojovićevih ljudi za drogu i oružje.

Za sve to vreme, iako se njegova organizacija dovodi u vezu sa najtežim krivičnim delima, policija nije uspela da pronađe nijedan dokaz na osnovu kojeg bi Koraća stavila iza rešetaka. Njegov dosije je praktično čist, a jedino hapšenje je doživeo početkom avgusta, i to u Zvorniku, kada je zadržan zbog ispitavanja o ubistvu Čede Đokića.

Đokić je ubijen snajperskim hicem dok je pio kafu na svojoj terasi, a Korać je navodno dan kasnije pokušao ilegalno da pređe granicu sa Srbijom. U pritvoru je zadržan 48 sati, nakon čega je pušten bez ikakve krivične prijave.

Posle Lukinog hapšenja u Valensiji, u februaru 2012. Korać je preuzeo Beograd, Srbiju, a zatim i Crnu Goru, gde je glavni Bojovićev saradnik bio Luka Đurović iz Bara. Od Đurovićeve pogibije, Korać se najviše oslanja na škaljarski klan, čiji je vođa Kotoranin Jovica Vukotić.

Preuzimanjem liderske pozicije nasledio je i rat koji je Luka 2009. započeo sa crnogorskim porodicama Radonjić i Šaranović i u kojem je na obe strane ubijeno desetak osoba. Kada su u Beogradu ubijeni Lukin brat Nikola, a zatim i bliski saradnik Rade Rakonjac, Korać je pobegao iz Srbije verujući da je on sledeća meta.