DETE JE PRESTRAŠENO, NE ŽELI DA KAŽE NI KAKO SE ZOVE! Novi detalji trgovine ljudima u Brčkom - POZNATO DA LI JE U KUĆI STRAVE BILO MALIŠANA IZ SRBIJE!

Dvoje dece koju su vlasti prošle nedelje pronašle u kući u Brčkom sada su na sigurnom, ali njihov trajni smeštaj i dalje predstavlja veliki izazov. Najmlađe dete ima šest meseci, dok najstarije ima 12 godina. Još nema odgovora na ključna pitanja - šta se dešavalo unutar te kuće i kako su trgovci ljudima došli do 31 deteta.

Pojedine osobe su se javile tvrdeći da su roditelji ili srodnici dece i da su ih tamo ostavili na čuvanje. Nakon saslušanja pušteni su na slobodu.

- Kada se čovek razboleo, nisam ih mogla čuvati, ostavila sam ih na 15 dana i oni su uzeli moju decu. Dala sam 300 evra za petnaestak dana - kaže Hasnija Hasanović.

- Tužilaštvo nema pouzdane podatke i dokaze da su deca koja su smeštena zaista njihova deca. To ćemo u daljem toku postupka utvrđivati - kaže Radmilo Ivanović, v. d. glavnog tužioca Distrikta Brčko.

Gde će deca posle?

Deca su sada bezbedna, ali problem njihovog trajnog zbrinjavanja tek predstoji.

- U BiH još nije pronađeno sistemsko rešenje za rešavanje pitanja finansiranja skloništa kojima rukovode vladine organizacije, tako da naše najveće sklonište u regionu kapaciteta 80 mesta, gde su se sva ova deca pronađena u Brčkom mogla smestiti, moralo je biti zatvoreno - kaže Amela Efendić iz Međunarodnog foruma solidarnosti EMMAUS.

Među zatočenim mališanima nema dece iz Srbije, potvrđeno je u ambasadi u Sarajevu. Ovakvi slučajevi u Srbiji nisu zabeleženi, što ne znači da žrtava trgovine ljudima nema. Samo tokom prošle godine iz lanca trgovine ljudima izvučena je 71 osoba - polovina su bila deca.

- Ono što je bilo primer dobre prakse je da smo neke od tih akcija zajedno planirali sa policijom, tužilaštvom, sa drugim ustanovama socijalne zaštite i da smo pripremili unapred kapacitete za njihov smeštaj. A to svakako jeste problem i kod nas. Mi imamo prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, koje prima osobe od 16 godina i više - rekao je Miroslav Jovanović, rukovodilac Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima.

Šta se dešavalo u kući u Brčkom, kako su deca završila u rukama trgovaca ljudima i šta su namerili s njima, ne zna se, ali stručnjaci kažu da su deca traumatizovana.

- Samim time što shvatate da je dete zastrašeno dovoljno da neće da kaže kako se zove, govori o tome da ga je neko instruirao. Nažalost, oblici eksploatacije kojima ta deca mogu da budu izložena bukvalno nemaju granice - kaže Jasmina Krunić iz nevladine organizacije Astra.

Nevladine organizacije u BiH ukazuju na nedopustive propuste. Ono što nikako nije smelo da se dozvoli je snimanje dece i objavljivanje snimaka u medijima.

(RTS)

BONUS VIDEO