(FOTO) PEKARA U CENTRALNOM ZATVORU: HLEB KOJI MIRIŠE NA SLOBODU!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Centralni zatvor u Beogradu

Čekamo da se otvori visoka kapija sa rešetkama iza koje se "krije" više od 1.000 sudbina sa one strane zakona.

Došli smo u posetu zatvorskoj pekari. Sa radom je počela pre godinu dana. U njoj je zaposleno 6 osuđenika. Rade od 6 ujutru do 2 popodne. Dnevno naprave od 1.500 do 1.700 vekni hleba.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Jovanović Anđelko

Vrata se otvaraju i ljubazni komandir nas vodi do pekare. Koračamo po mokrom betonu ka pekari, kad nas iz zimskog sivila probudi topao i predivan miris hleba.

Ulazimo unutra. Nekoliko nasmejanih momaka, sjajna i vesela atmosfera. Na sredini električna peć.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Peciva sa kojim su nas dočekali

 - Dobar dan, dobro nam došli - dočekala nas je ekipa zaposlenih i osuđenika koji su radno angažovani u pekari.

A na stolu velika pletena korpa puna raznoraznih peciva kao dobrodošlica. Probali smo pekarske proizvode, a što se tiče ukusa, ne zna se šta je bilo bolje. Kifla sa sirom, džemom, crno pecivo sa semenkama, perece, slani štapići…

Dok smo uživali u hrani, nekoliko osuđenika ubacivalo je u veliku peć zamešen beli hleb.

Jedan od njih, Jovanović Anđelko, u CZ je došao iz Zabele.

- Imam 34 godine, došao sam iz Zabele pre 9 meseci. Pre 3 meseca sam počeo da radim u pekari. U Zabeli sam završio kurs za pekara. Igrom slučaja sam došao u CZ.  Ovamo su slali vredne miomke, dobre momke, tako sam ja došao - kaže Anđelko.

Uskoro će biti na slobodi. Izaći će, kako kaže, kao nov čovek. Posebno zbog zanata koji je naučio.

- Rad u pekari mi je mnogo pomogao! Recimo, u Zabeli se sve radilo ručno, a ovde je sve mašinski. Kada sam došao u CZ sve mi je bilo intresantno da vidim, kako ide, kako funkcioniše. Posle svega, celog ovog iskustva, siguran sam da ću se napolju sigurno baviti pekarstvom - kaže Anđelko.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Radna atmosfera

Na pitanje šta mu najbolje ide, kao iz topa odgovara - burek!

- Znam sve da pravim, hleb, lisnato testo, ali burek mi ide najbolje - kaže on kroz smeh.

- Sve ovo mi mnogo znači, pre svega da se uključim u normalan život. Porodica je tu, deca, žena, moram da krenem drugim putem, ne ide više ovako. Stvarno je lepo je što je Zavod izašao u susret, pa nas uče nečemu što može danam pomogne napolju, da se čovek zaposli - kaže Anđelko, koji je u Zabeli dobio sertifikat za pekara sa kojim može da se zaposli kao majstor ovog zanata.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Anđelko i još 5 pekara dnevno izbace više od 1.500 vekni hleba

Od ogromnog  je značaja to što ni u jednom sertifikatu o završenoj obuci ne piše da je stečen tokom izdržavanja kazne što bivšim osuđenicima olakšava da  nađu posao i izbegnu moguće predrasude u svojoj okolini. 

Na njegovu priču nadovezuje se D. G. (31) iz Zemuna. Nije želeo da otkrije ime i prezime, ali je bio raspoložen da podeli priču sa nama.

Crne, nemirne razbarušene kose, sa sjajem u očima, D. G. nam je otkrio da izazi za par dana i da jedva čeka da se vrati normalnom životu, ženi i deci.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Hleb koji miriše na slobodu

- Ovde sam 10 meseci, izlazim za par dana. Dobio sam dobar tretman, prešao u pekaru, naučio zanat - kaže D. G.

Po zanimanju je elektro-tehničar, ali ga je pekarstvo mnogo više privuklo.

- Najbolji sam u mešenju hleba, nastaviću da se bavim pekarstvom, tu sam se pronašao. Sve ovo mi je dalo šansu da nastavim sa normalnim životom, da izađem na pravi put - kaže D. G. i dodaje da je presrećan što će praznike provesti sa ženom i decom.

Foto: ST/N. MANDIĆ

 

I... došlo je vreme da se hleb izvadi iz peći. Rumene vekne zamirisale su celom prostorijom. Ostavili smo ove vredne pekare da se bave svojim zanatom, sa željom da što pre počnu da zarađuju kao pekari na slobodi.

Obojica osuđenika ističu kao posebno dragocenu pomoć zaposlenih u pekari koji su ih obučili ovom zanatu.