DRŽALA SAM BEBU KAO DA JE MOJA: Iskrena ispovest KATARINE ILIĆ, POLICAJKE KOJA JE SPASLA NOVOROĐENČE U OBRENOVCU!

Foto: Privatna arhiva

Kristina Ilić

Kako kaže za Srpski telegraf, u tom času nije bilo prostora za razmišljanje, bio je prioritet samo da se što pre stigne na lice mesta, da pronađu dete živo i zdravo. Katarini je to bila prva i najteža akcija u poslu, kojim se bavi od 1. jula 2020.

Ova skromna i prelepa devojka opisuje kako se sve odigralo i za naš list otkriva i detalje iz privatnog života, u kojem ima punu podršku porodice.

Na mestu gde se odigrala drama kaže da joj se tek vraćaju emocije.

- Iskreno da vam kažem, sa vama sam prvi put ponovo došla ovde i veoma mi je teško. Pritiska me u grudima, naviru mi osećanja. Ne volim da se vraćam ovamo. Ne može da se opiše ta noć, zaista verujem da samo oni koji su bili tu znaju kakav je strah bio da to dete pronađemo i, što je najbitnije, da bude živo, nije bilo važno ni u kakvom stanju, samo da bude živo. Bila je u nekom zgrčenom položaju, ruke i noge su joj bile skroz modre, a ja, dok sam je vadila, ona se nije čula. To je bio jedva neki zvuk, koji je svima nama značio, a vođa patrole koji je izveštavao o slučaju našim rukovodiocima... Svi su čuli taj drhtaj u njegovom glasu.

U srećnoj vezi dve godine Katarina, koja kaže da je u srećnoj vezi dve godine, poželela je našim čitaocima u 2021. godini puno mirnih dana. - Pre svega, dobro zdravlje, mnogo sreće i ljubavi i mnogo prinova za naš svet!

Da si otišla sa lica mesta, to sebi nikad ne bi oprostila?

- Meni je vođa patrole rekao: "Predaj dete lekaru!" Tim rečima. Ja sam ga samo pogledala i pomislila kako da predam dete, tek smo ga izvadili, ne znamo ni šta će da bude s njim, ti mi kažeš: "Predaj". Nema šanse, kako sad da ga predam... Tu su bila kola Hitne pomoći, oni su u sanitetu imali svu prateću opremu da urade sve što je bilo neophodno. Oni su je očistili... Ja sam držala bebu kao da je moja.

Kako je baba, koja je optužena da je bacila bebu u kontejner, reagovala kad ste došli?

- Vođa patrole je otišao na sprat i potom me pozvao. Stvarno je bio muk u zgradi, pa sam imala priliku da čujem deo razgovora. U jednom momentu sam čula da on pita ko je u prostoriji i govori: "Suprug, ćerka, unuče i ja". U jednom momentu pitao je ko je bacio dete i baba je nešto promrmljala. Moj kolega je onda malo povisio ton i tada je počelo prebacivanje krivice - majka-ćerka...

Foto: Privatna arhiva Ljubav od malih nogu Katarina kaže da je policijski poziv njena ljubav od malih nogu. - Brat isto radi u MUP, nas dvoje smo prvi, on, pa ja, i to je zaista ljubav od malih nogu. Imam sliku u njegovoj uniformi, mislim da sam tada bila druga godina srednje škole, to je 16 godina. U njegovim cipelama, sve onako visi na meni, ali to mi je bio znak da ću i ja jednom uspeti i biti pripadnik MUP Srbije. Mogla sam da dobijem državni posao s fakultetom koji sam završila, ali primljena sam u MUP sa srednjom školom i nemam problem s tim. Radim ono što želim.

A deda, otac porodilje?

- Deda nije znao šta ga je snašlo, čovek je bio van sebe, nije znao da je dete bačeno. Kolega je samo pitao u kom kontejneru je dete. To su bili trenuci u kojima je samo moralo brzo da se radi da ne bude kasno i, stvarno, svako je odradio svoj deo posla. Kolega je dobio tu informaciju, radnik Hitne pomoći je već izvadio pola smeća iz kontejnera koji su bili puni. Mi smo strčali, u drugom kontejneru smo našli to dete.

Pogledi muškaraca i podrška roditelja Njenu lepotu muškarci, naravno, prepoznaju. Na pomen toga se nasmejala. - Znaju sa kim imaju posla... Dok sam u uniformi, nema šale, još i mogu biti kažnjeni zbog nedoličnog ponašanja. Dodaje da mama uvek strepi kad brat i ona odu na posao. - To je prosto strepnja, ako sam ja dnevna smena, ona strepi preko dana, onda brat ode u noćnu, ona strepi zbog njega u noćnoj, i to se sve obrće u krug. Ali ja mislim da moja majka ima razloga da bude ponosna na svoju decu, prvo jer radimo posao koji smo odabrali. Otac... Bio nam je i on podrška iako se nije nešto posebno izjašnjavao.

Da li si je posetila i da li se raspituješ kako je ona?

- Da, odmah oko pola četiri dobili smo informacije da je u pitanju devojčica, ima oko tri kilograma i nalazi se u savršenom zdravstvenom stanju, bez obzira na provedene sate napolju. Nešto smo međusobno pričali, možda odemo da je posetimo, to nije do nas, ne znam da li ima smisla da idemo. Međutim, ja sam odlučila da van posla, što se kaže, u civilu, odem za Novu godinu i posetim tu devojčicu koju ću zauvek pamtiti.

Čiste ruke, toplo srce i hladna glava Na pitanje kakva su joj iskustva posle prvih šest meseci na poslu, Katarina odgovara da zna recept za dobrog policajca. - Moram da vam kažem šta mi je rekao jedan kolega, neću ga imenovati, ali on će se sam prepoznati. Mi smo došli u stanicu i on mi je rekao jednu rečenicu i tako mi sve opisao - čiste ruke, toplo srce i hladna glava. Te reči je on nama uputio kada smo došli ovde i verujem da se svi držimo i rukovodimo tim njegovim rečima.

Šta će se dalje dešavati?

- U ovaj slučaj uključen je odmah Centar za socijalni rad. Mislim da će se, verovatno, obaviti neko veštačenje majke, da li je spremna i sposobna da se stara o bebi pošto već ima dete od 19 meseci.

Foto: Privatna arhiva

Kristina pored kontejnera u kom je našla bebu

Šta bi uradila kada bi te za deset godina pozvala?

- Verovatno bih otišla i popričala sa njom iako joj možda ne bi bilo prijatno. Već sad razmišljam o tome jer ceo život vas prati da ste započeli život na mestu na kom nije trebalo i da ste ostavljeni. To treba da se pamti i mislim da bi svako ko se nalazio tu, a bilo nas je mnogo, isto postupio. Nebitno je što mi radimo taj posao, nebitno što je tu bila Hitna, bilo ko, vi... isto bih uradio. Bitno je samo da je dete živo i zdravo.