"GRDOSIJU OD 10 TONA NE MOŽE DA ODGURA AUTO": Otac poginulog mladića tvrdi da vozač pežoa nije kriv!

Foto: facebook.com/Goran Vesić

Smrskani autobus na liniji 15

Ovo, u razgovoru za "Novosti", tvrdi Boro Perać, otac Bojana Peraća, koji je u februaru u Zemunu poginuo u udesu na raskrsnici ulica Cara Dušana i Tršćanske. Rakočević je optužen za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja i nedavno je u Višem sudu priznao krivicu. On je, prema optužnici, prošao kroz crveno svetlo, a u krvi je tad imao i tragove marihuane.

Boro Perać kaže da je svu potrebnu dokumentaciju koju je dobio iz suda dao "licenciranoj kući iz Beča", gde on inače već godinama živi, da uradi saobraćajno-tehničko veštačenje.

- Oni su utvrdili da je vozač autobusa 45 petnaest metara pre mesta udesa počeo da skreće ulevo. On je imao pregledan prostor i mogao je da vidi da mu sa desne strane dolazi vozilo. Veštaci u Beču su isključili svaku mogućnost da je putničko vozilo od 1,3 tone moglo da odgura autobus od 10 tona u suprotnu kolovoznu traku, a da vozač autobusa nije okrenuo volan ulevo - kaže Perać.

Foto: facebook.com/Goran Vesić/Vozači tramvaja (i ostalo GSP osoblje)

Bojan Perać

Perać kaže da sud nije hteo da prihvati to njihovo veštačenje kao novi dokaz i da u predmetu, koji se u utorak nastavlja u beogradskom Višem sudu, ostaje samo veštačenje, koje je uradio Stojan Stojanović.

- Kod njega ne stoji da je vozač autobusa 45 pre kontakta počeo da skreće, niti je brzina kojom je išao bila problem. Naveo je da brzine vozila nisu bile faktor nastanka nezgode, da je uzrok isključivo na strani optuženog Rakočevića i da je njegov "pežo" odgurnuo autobus. Rekao je da udes nije mogao da se izbegne i da je bio splet nesrećnih okolnosti. To sve nije tačno i tužićemo ga zbog nalaza koji je dao - dodaje.

Perać navodi da je bečko veštačenje reklo da se udes autobusa 45 i "pežoa" mogao izbeći da je autobus išao 40 kilometara na čas, koliko je na toj deonici dozvoljeno:

- Naveli su i da se sudar dva autobusa mogao izbeći da Dragomir Ž. nije skrenuo ulevo i ušao u suprotnu traku. On se sad u sudu pojavljuje kao oštećeni, jer je pretrpeo lakše povrede, iako je deo autobusa gde sedi vozač potpuno smrskan. Rekao je da se sve odigralo kao na filmu, da ništa nije mogao da uradi i da se ničega ne seća.

Perać kaže da je na ročištu glavni akcenat stavljen na to ko će i kako da plati štetu na autobusima.

- To je izgleda preče nego gubitak mog deteta. Nemam šta da izgubim. Interesuje me samo pravda i da krivci za ubistvo mog sina odgovaraju. Teraću to do kraja života - zaključuje priču otac.