Deci traume za ceo život, pedofilima mizerne kazne, dok su stručnjaci ogorčeni presudama

Foto: www.profimedia.rs

Foto: Ilustracija

Većina je ogorčena ovakvom odlukom, jer smatra da je nadležno tužilaštvo pogrešilo kada je predložilo tako malu kaznu, kao i da je greška suda što je to prihvatio.

Prema mišljenju stručne javnosti, kazna je trebalo da bude mnogo stroža, jer je propisani maksimum osam godina, a kao dodatna otežavajuća okolnost ističe se činjenica da je zlostavljanje trajalo pune dve godine uz pretnje. Pitanje je i dokle bi devojčica to trpela da njena baka, 2015. godine, nije slučajno naišla i sve videla.

Utvrđeno je da je Gradimir devojčicu držao u krilu, ljubio je, kao i da je terao na oralni seks. Na sudu je tvrdio da to nije tačno.

Advokat Tihomir Konstantinović ističe da je tužilaštvo moralo da predloži strožu kaznu, kao i da je sud u ovom slučaju zatajio.

Sud nije vezan za optužnicu, jer on tokom postupka stiče svoje slobodno sudijsko ubeđenje, i ovo je jedan od razloga što smatram da je kazna trebalo da bude stroža - ističe Konstantinović. - Kazna mora da postigne svrhu kažnjavanja, da zadovolji načela kaznene politike i da utiče na generalnu prevenciju. Ranijih godina je bilo znatno manje zloupotrebe dece na ovaj način, ili je možda manje pisano o tome. Sudovi moraju da cene sve okolnosti, nezavisno od predloga tužioca. Treba imati u vidu i činjenicu da će dete koje je pretrpelo ovaj vid zlostavljanja imati traume tokom celog života.

JURIĆ: ŠTA SE SME, A ŠTA NE Igor Jurić, osnivač fondacije "Tijana Jurić", kaže da smo kao duštvo u problemu ako se o ovakvim slučajevima budu donosile presude i vodila pravda kao ranije: Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ Igor Jurić - Mnogi ljudi ne znaju šta je zakon, šta se sme, a šta ne sme, dok se drugi prave "ludi" i takav pristup koriste za zlostavljanje dece, pa se onda pozivaju na presude iz prošlosti. Sada je poruka pravosuđa da je to dozvoljeno. Ja se borim za to da se pošalje drugačija poruka, da se sprovodi to što zakon kaže i da se pooštre kazne za takve slučajeve. Nadam se da će sudovi ubuduće u sličnim postupcima drugačije postupati.

 

U prilog tome da su tužilaštva i sudovi ponekad preblagi kad je reč o seksualnom zlostavljanju dece, govori i slučaj Dragana D. (27) iz Busara kod Svilajnca. Njemu je dozvoljeno da se brani sa slobode, iako je osumnjičen da je počinio krivično delo obljuba deteta, jer je šest meseci bio u ljubavnoj vezi sa trinaestogodišnjom devojčicom iz susednog sela Đurinca i za to vreme sa njom imao seksualne odnose. Dobio je samo zabranu prilaska i kontakta sa devojčicom i njenom porodicom.

Više tužilaštvo u Jagodini predložilo je da se Draganu posle policijskog zadržavanja odredi pritvor, ali je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Jagodini odbio taj zahtev, jer je smatrao da ne postoje razlozi koje je tužilaštvo navelo.

Dragan je, kako saznajemo, izjavio da je u vezi sa devojčicom od 1. maja, da je znao da ima 13 godina, ali da nije znao da je to zabranjeno. Kazao je i da se njih dvoje vole, da su imali pristanak roditelja za vezu, da su nameravali da se sledeće godine venčaju, kao i da su se i njena i njegova majka udale sa 13 godina, jer je to kod Vlaha uobičajeno.

Novi slučaj seksualne veze sa detetom mlađim od 14 godina i pravdanje običajima te etničke zajednice, pokrenuo je polemiku da li je Apelacioni sud, kada je letos za slično delo oslobodio krivice mladića romske nacionalnosti, poslao poruku da će se to tolerisati.

Advokat Ivan Bajazit kaže da sud u takvim situacijama često ima u vidu običaje i da ne oslobodi počinioca odgovornosti već kazne, jer proceni da bi bila veća šteta nego korist.

- Moralni kodeksi koje mi imamo teško se nameću zajednicama koje imaju jake i dominantne običaje. Oni često nisu ni svesni toga da je krivično delo imati odnose sa devojčicom od 13 godina i ne možete tek tako da im to izbijete iz glave. Tu mora da se preventivno utiče i menja njihova svest, ali je za to potrebno vreme. Ipak, to kao običaj mora da se iskoreni, jer svaki će vam psiholog reći da dete sa 13 godina nije svesno toga šta je brak, niti je razvijeno do te mere da može da bude majka.

Bajazit kaže i da Evropa od nas zahteva da se tome stane na put i da pravosuđe takve slučajeve više ne toleriše, već kažnjava. Na pitanje da li je problematično da se mladić brani sa slobode, naš sagovornik kaže da može da bude, pošto može da utiče na to dete, jer ko i kako može iskontrolisati da joj on neće prići i pored zabrane.