Krijumčari antikviteta haraju Srbijom: Kradu blago pa lažu da je nasledstvo od babe!

Foto: Promo

Foto: Ilustracija

Ova kriminalna grupa sumnja se da je od 25. decembra prošle godine do danas na više mesta u Srbiji iskopavala predmete poput gema (izgravirano drago i poludrago kamenje) i fibula (antičkih broševa), kao i rimskog novca koji potiče iz trećeg veka nove ere.

PRODAJA VAN ZEMLJE

Po svemu sudeći, osumnjičeni lopovi su planirali ukradene predmete da prodaju van zemlje na crnom tržištu.

- To je posao koji vode krupni igrači, mi sitni ne možemo da sami nosimo i prodajemo novčiće i druge stvari u inostranstvo jer je suviše rizično. Tačno se zna ko time trguje. To je nekoliko ljudi koji se pojavljuju po sajmovima antikviteta i koji su dovoljno moćni i imaju dovoljno veza da legalizuju antikvitete koje im donesemo. Oni prave pravi novac, mi ostali smo sitna riba - kaže za Srpski telegraf jedan divlji arheolog.

ČINJENICE: Blago u procentima 25 odsto od vrednosti nađenog blaga pripada nalazaču 25 procenata pripada i vlasniku zemlje u kojoj je vrednost pronađena 50 odsto ostaje državi 33 odsto pripada ako ste i vlasnik zemlje i ujedno nalazač

Antikviteti najčešće odlaze u inostranstvo, gde uglavnom obogate privatne kolekcije, a ponekad i evropske ili američke muzeje kroz široku mrežu tržišta umetninama.

- Po pravilu, pljačkaši antičkih predmeta materijal nose u Beč, Minhen i London, a dalje se papirološki vraća preko raznih agencija u Ženevi koje vam izdaju sertifikat da je taj antikvitet od vaše babe, strine, ujne, odnosno da je nasleđen, da bi mogli da ga legalizujete - kaže arheolog Miomir Korać.

Uporedna hapšenja Akcija razbijanja krijumčara arheološkog blaga uporedno je sprovedena i u Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Uhapšeno je 80 osumnjičenih, koji su samo na teritoriji Italije pronašli preko 10.000 vrednih predmeta, od kojih su neki poticali iz četvrtog i trećeg veka pre nove ere. - Specijalni sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana samo jednom od 13 uhapšenih zbog iskopavanja i prodavanja starog rimskog novca, dok su ostali pušteni da se brane sa slobode - potvrđeno je u Specijalnom sudu.

UNIŠTAVANJE LOKALITETA

Osim što se kulturno nasleđe Srbije iznosi van njenih granica, još veći problem predstavlja uništavanje arheoloških lokaliteta, dodaje arheolog Slaviša Perić.

- Ne samo što te vrednosti preprodaju za male pare, oni i mašinama kojim kopaju ne vode računa šta uništavaju - kaže Perić.

Arheolozi tvrde da je postala velika glad u svetu za antičkim predmetima, a u okviru toga specijalizovane su pojedine grupe za pravljenje kopija koje se sve više prodaju na tržištu antikviteta. Zato je veoma važno da naša država potpiše bilateralne sporazume kako bi zaštitila svoju kulturnu baštinu, ali i stavljanje tih lokaliteta na Uneskovu listu.

- Zakon treba da reguliše i tu problematiku. Prvo, kazne za bespravna iskopavanja su smešne. Država treba svaki arheološki lokalitet da proglasi za arheološko nalazište, da se izvrši kategorizacija i da se onda pooštre mere - dodaje Perić

Ilegalna trgovina kulturnim dobrima u svetu organizovanog kriminala po profitu zauzima četvrto mesto po zaradi, posle prostitucije, trgovine drogom i oružjem.