Ronilac Dejan Paunović dobitnik medalje za hrabrost: Najteže je kad iz vode vadimo utopljenu decu

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

DOBITNIK NAGRADE: Dejan Paunović

Ipak, kako navodi, u ovom poslu nema odmora, a za nagradu koju je dobio tokom Dana policije i Dana MUP kaže da pripada celoj ronilačkoj jedinici.

BOMBA OD 50 KILOGRAMA

Paunović je za naš naš list ispričao sve o slučaju zbog kojeg je nagrađen, ali i šta mu daje podstrek da nastavi da se bavi ovim poslom.

- To veče završila se smena oko 19 sati i krenuli smo kući kada nas je komandir jedinice pozvao da se vratimo. Konkretno, bušilica firme koja radi rekonstrukciju Železničkog mosta registrovala je neki metal, nakon čega je njihov čovek pretpostavio da se radi o bombi. Izašli smo na teren, zaronio sam u vodu i bio tik pored bombe, ali zbog mulja nisam sa sigurnošću mogao da potvrdim da je u pitanju eksplozivna naprava - kaže Paunović.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ Tekst potpisa Prodao kola, a prijavio da su u reci Nagrađeni ronilac kaže da se nekad dešava i da ih ljudi navedu da traže nešto što ne postoji. - Pre nekoliko godina jedan čovek je prijavio da je sleteo kolima u Lim, ali da je on uspeo da se spase. Izašli smo na teren, satima tragali za vozilom, međutim, kola nije bilo! Na kraju smo uveče saznali da je on u stvari prodao automobil nekome preko granice, a potom lažno prijavio da je upao - kaže Dejan Paunović.

Kako navodi, nakon dva dana ponovo je ekipa otišli na teren, kada je i definitivno potvrđeno da je u pitanju eksploziv.

- Potom je bilo najbitnije utvrditi koji je upaljač. Oko sat vremena sam čistio bombu i, nakon što smo ustanovili da je bezbedno, izvadili smo je na površinu. U pitanju je bila avionska bomba iz Drugog svetskog rata teška 50 kilograma, od čega je oko 20 kilograma eksploziv - kaže Paunović.

U VODU I NA -20C

Ovaj ronilac navodi da, i pored teških i zahtevnih zadataka, u ovom poslu nema straha.

- Većina nas živi za izazove, to je pokretač! Najekstremniji zadatak u mojoj karijeri verovatno je bio 2012. kada je jednog čoveka na jezeru Perućac lavina bacila u vodu. Bilo je 20 stepeni ispod nule, dok je voda imala svega dva stepena, a jezero je bilo 20 centimetara zaleđeno. Zaroni su trajali po 15 minuta i svi smo izlazili sa ozbiljnim promrzlinama. Ipak, nakon sedam dana, pronašli smo telo - kaže Paunović.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ Kupačka sezona kobna Bojan Škrbić, zamenik komandira ronilačke jedinice, kaže da najviše utapanja tokom godine ima leti, u periodu kupačke sezone. - Oko 90 odsto utapanja je splet nesrećnih okolnosti, potom alkohola, panike prilikom uplitanja u travu. Zato imamo i preventivni rad na početku sezone i ljude pripremamo, poput toga kako se ulazi u vodu i slično. Savet za sve jeste da je spasavanje opasna stvar, ma koliko čovek bio dobar plivač. Pre nekoliko godina smo imali slučaj kada se troje dece na Tisi utopilo. Devojčica upala, dvojica mladića priskočila da je spasu i svi se utopili - kaže komandir.

Zbog težina zadataka sa kojima se susreću, ronioci su u obavezi da posle svakog zarona kontaktiraju sa psihologom.

- Prošle nedelje smo imali slučaj utapanja mladića koji je sa društvom preplivao Krajkovačko jezero. Njegov otac je svakog dana bio tamo sa roniocima. Kada čujete te ljude, jedino što možete jeste da date sve od sebe. Ne možemo da vratimo čoveka, ali bar da ga pronađemo, da ga najdraži sahrane u miru - dodaje Paunović.