Krvavi pir NATO koji svet ne zaboravlja: Milica je te večeri prvi put sama sela na nošu...

Foto: Promo foto

Milica Rakić

Dan pred godišnjicu tragedije prenosimo potresnu priču Miličine majke Dušice i oca Žarka o onome što im je iz korena promenilo živote. O noći posle koje je svaki sledeći dan izgubio sjaj... Njihova priča zabeležena je u filmu "Milica Rakić - žrtva NATO bombardovanja 1999. godine".

- Kad je bombardovanje bilo, Milica nikad nije smela sama u kupatilu da bude, uvek je tražila da neko stoji pored nje. A tog trenutka sam je pitala: "Hoćeš mama da uđe s tobom?" Ona je rekla: "Neka, sama ću". I samo što sam je stavila na nošu, izašla i... Samo se čula eksplozija... - sa prekidima je jedva ispričala Dušica.

Majka je prvo mislila da se radi o detonaciji i da je Milica udarila glavom u lavabo, ali ubrzo su shvatili da se radi o delovima projektila koji je eksplodirao u vazduhu. Kako Rakići kažu, geleri su bili svuda po kupatilu, prošli su i kroz zid, prozor, čak su i ulazna vrata stana bila probijena. Kako se ispostavilo, geler je razbio pločice i lavabo i prošao kroz vrata. Mala Milica je pogođena u glavu, butinu, a preponska aorta je bila probušena.

- Samo ta aorta da je bila probušena smrtonosno je. A čovek ne može da poveruje koliko je gelera prošlo kroz nju - nastavlja Dušica.

Ocu Žarku sve je bilo jasno odmah:

- Kad sam je uzeo, podigao, prva moja reč je bila: "Izgubili smo je". Ja sam znao, toliko je mala, toliko krvi na jednom mestu...

Otac je uzeo ćerku u naručje, umotao u ćebe i odneo u obližnji dom zdravlja. Međutim, nisu dobijali nikakve informacije o stanju svog deteta.

- Nisu hteli da nam kažu ništa, ni milicija koja je bila tu nije ništa javila. Onda sam neke dežurne bolnice zvala i oni su samo rekli: "Gledajte televizor". Mi smo bili kod komšija i, čim su upalili televizor, odmah je na kajronu išao titl da je ona u stvari poginula. Tako smo saznali - nadovezuje se Dušica.

Osim Milice, Rakići imaju još dvoje dece: Anđelu, koja se rodila godinu dana nakon pogibije svoje sestre, koju nije ni upoznala, i Aleksu, koji je tada imao nepunih deset godina.

- Često sam se plašila zbog Alekse. On je to baš teško podneo. Ovde po kući nađeš šnalicu neku njenu, nađeš neku igračku i onda je to dovoljno bilo da plačeš... Kad on naiđe, ja moram da ćutim, da ne vidi koliko mi je teško, jer je njemu isto, a on je mali isto bio, nepunih 10 - završila je strašnu priču Miličina majka. 

Imaju sina (29) i ćerku (19), majka Dušica teško bolesna

Danas, 20 godina nakon najveće tragedije koja ih je mogla zadesiti, Rakići i dalje žive u istom stanu. Fasadu i zid kroz koji su geleri prošli nisu popravljali. Kažu, neka ostane kao spomenik na zločin. Sin Aleksa (29) radi kao kuvar, a ćerka Anđela (19) se školuje. Miličina majka Dušica, kako kažu komšije, teško je bolesna.

Šta o kobnoj večeri kažu komšije iz Batajnice

 

Mirjana Subotić (61) Čuo se jauk, vrisak. Istrčali smo da vidimo šta je. Dušica je vrištala, kukala: "Stradalo mi dete!", nije znala šta se desilo. Došla je milicija, Hitna pomoć... Saznali smo da je mala Milica pogođena. Geler je probio kroz zid i pogodio je u glavu. Tuga, žalost, jad celog života. Teško nam je kad ih sretnemo i danas, popričamo o komšijskim stvarima samo.

Ljubomir Peinović (90) Tog dana su mi sva tri sina bila na ratištu. Kad sam čuo šta se desilo, odmah sam rekao ženi. Ona se u tom trenutku šlogirala, doživela moždani udar. Morao sam ženu da vozim u bolnicu. Dotuklo ju je to što nam je stradala mala komšinica.