Ruše Trampa migrantima i bombama!

Foto: Tanjug/AP

Donald Tramp

To tvrde američki analitičari i mediji koji veruju da je kretanje horde tražilaca azila iz pravca Gvatemale, kroz Meksiko ka SAD, orkestrirao niko drugi do kontroverzni magnat i Trampov kritičar Džordž Soroš, optužen da je na isti način pokušao da ugrozi i Evropu 2015, pokretanjem talasa migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka. Cilj mu je bio, podsetimo, slabljenje evropskih država i nekih od njihovih moćnih lidera. Sasvim slučajno je, ali samo na prvi pogled, baš na njegovu adresu u Njujorku početkom protekle nedelje stigla "bomba", a zatim su identične eksplozivne naprave došle i na adrese brojnih drugih uticajnih demokrata i velikih Trampovih neprijatelja poput Klintonovih i Obame. Nije bilo potrebno mnogo da Trampu nenaklonjeni mediji u SAD odmah istaknu da "neko želi da uništi predsednikove kritičare", međutim, sve je postalo sumnjivo kada je otkriveno da su sve navodne eksplozivne naprave u stvari bezopasne i da su služile za zastrašivanje jer nisu mogle da eksplodiraju. Zato se veruje da je neko u stvari pokušao da krivicu baci na šefa SAD i pred izbore mu ukalja ugled u trenutku kada mu popularnost u domaćoj javnosti vrtoglavo raste.

- Sve liči na to da nekome mnogo smeta ogromna mogućnost da Trampovi republikanci zablistaju na glasanju za Kongres. To će biti plus za njega i potvrda da je od 2016. radio dobre stvari. Na ruku mu, međutim, ne idu aktuelne pretnje da će na migrante poslati vojsku - navode analitičari podsećajući da se glasanje za novi sastav američkog Kongresa, zakazano za 6. novembar, nazivaju i Midterm izbori (izbori sredine mandata, a misli se na mandat šefa Amerike prim. aut).

Foto: Tanjug/AP

Njujork

4 teška scenarija za Trampa ako republikanci izgube
- kad bi demokrate osvojile većinu u Predstavničkom domu, verovatnost pokretanja procedure opoziva predsednika bi vrtoglavo porasla
- povećao bi se broj parlamentarnih istraga protiv Trampove administracije (najpre zbog sumnji u dosluh između Trampove predizborne kampanje i Rusije 2016)
- demokrate bi preuzele vođstvo nad parlamentarnim odborima u Predstavničkom domu, što bi im omogućilo da dele pozive za svedočenje ljudima (bliskih Trampu) koje bi mogli da saslušavaju i pod pritiskom
- kada bi demokrate preuzele nadzor i nad Senatom, tada bi mogle da biti blokirane sve Trampove nominacije u Vrhovni sud, federalni pravosudni sastav ili izvršne dužnosti u administraciji. Senat ima poslednju reč o tim predsedničkim nominacijama.

U sklopu izbora za Kongres bira se ceo saziv Predstavničkog doma, odnosno 435 kogresmena. Oni se biraju na svake dve godine. S druge strane, na istom glasanju biće izabrani i članovi Senata (Gornjeg doma parlamenta SAD), koji broji 100 mesta. Mandati njegovih članova traju šest godina, a svake dve godine bira se oko trećina saziva, što će i sada biti slučaj. U ovom trenutku Trampovi republikanci kontrolišu Kongres i tako mu omogućavaju da nesmetano stavlja na snagu ključne odluke, te bi mu, u slučaju da sada zadominiraju demokrate, to predstavljalo ogroman problem. Demokratama je potrebno da od republikanaca 6. novembra otmu 25 mandata ako žele da imaju većinu.

- Borba za mesta u kongresu biće teška i neizvesna - ocenjuje republikanski senator Mič Mek Konel.