Putin je povukao potez koji bi mogao skupo da ga košta: Otvorio je novu krizu na 8.000 kilometara od Ukrajine

Ruski predsednik Vladimir Putin, koji već više od četiri godine vodi rat protiv Ukrajine, odlučio je da dodatno zaoštri odnose sa Japanom zbog teritorijalnog spora oko ostrva na severu Pacifika.

Međutim, kako ocenjuje portal bne IntelliNews, Moskva ovim potezima rizikuje da izgubi jednog od poslednjih bogatih ekonomskih partnera na istoku, u trenutku kada je ruska ekonomija pod sve većim pritiskom rata i zapadnih sankcija.

Putin je 13. avgusta prvi put tokom više od četvrt veka na vlasti posetio ostrvo Etorofu, koje Rusi nazivaju Iturup. Reč je o jednom od četiri ostrva koja Japan smatra svojom teritorijom, dok ih Rusija kontroliše od završetka Drugog svetskog rata.

Poseta je izazvala oštru reakciju Tokija. Japanska premijerka Sanae Takaiči ocenila je Putinov potez kao „apsolutno neprihvatljiv“, dok je ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi pozvao ruskog ambasadora Nikolaja Nozdreva kako bi mu uručio zvaničan protest.

Putin, međutim, nije pokazao spremnost na popuštanje. Tokom sastanka Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu, 2. septembra, izjavio je da je za pogoršanje odnosa dve zemlje „u potpunosti kriv Japan“.

Japanski zvaničnici uzvratili su da je pravi uzrok pogoršanja odnosa ruska agresija na Ukrajinu, a ne politika Tokija.

Ostrva koja su Sovjeti zauzeli posle Drugog svetskog rata

Foto: AP Rie Kikuchi

Sanae Takaič, japanska premijerka

Teritorijalni spor Rusije i Japana traje decenijama, a njegovi koreni sežu do 19. veka.

Prema sporazumu iz Šimode iz 1855. godine, granica između tadašnje Ruske imperije i Japana povučena je tako da su sva četiri danas sporna ostrva pripala Japanu.

Dvadeset godina kasnije, Rusija je Japanu prepustila ostatak Kurilskih ostrva u zamenu za potpunu kontrolu nad Sahalinom.

Situacija se promenila tek 1945. godine, kada su sovjetske snage zauzele ostrva neposredno posle japanske kapitulacije u Drugom svetskom ratu.

Kako navodi bne IntelliNews, Moskva danas pokušava da svoju kontrolu nad ostrvima predstavi kao istorijsko pravo, iako je Japan njima upravljao gotovo čitav vek pre dolaska sovjetskih snaga.

Istovremeno, autor podseća da su prvobitni stanovnici ovog područja pripadnici naroda Ainu, zbog čega nijedna od dve države ne može da polaže pravo na status prvobitnog stanovništva.

Sovjetski Savez je 1956. godine čak pristao da Japanu vrati ostrvo Šikotan i grupu ostrvaca Habomai, pod uslovom da dve zemlje potpišu mirovni sporazum.

Međutim, takav sporazum nikada nije zaključen, a Putin danas insistira na tome da je teritorijalno pitanje zatvoreno.

Rusija pokazuje vojnu silu, ali joj rat prazni državnu kasu

Uoči Putinove posete spornim ostrvima, rusko Ministarstvo odbrane organizovalo je velike vojne vežbe u Japanskom i Ohotskom moru, kao i u severozapadnom delu Pacifika.

U manevrima je učestvovalo oko 60 ratnih brodova, 30 aviona i više od 13.000 vojnika, a izvođena su i bojeva gađanja u blizini spornih teritorija.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova dodatno je zaoštrilo retoriku u septembru, kada je portparolka Marija Zaharova zatražila da Japan ukloni američke raketne sisteme „Tajfon“ sa ostrva Kjušu.

Zaharova je poručila i da Tokio mora da prihvati rezultate Drugog svetskog rata, uključujući teritorijalne promene koje su usledile.

Ipak, kako ocenjuje bne IntelliNews, rusko demonstriranje sile dolazi u trenutku kada Moskva ima sve manje finansijskih mogućnosti za otvaranje novih sukoba.

Prema podacima Janisa Klugea iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, vojni rashodi činili su čak 44 odsto ukupne potrošnje ruskog federalnog budžeta u prvoj polovini 2026. godine.

Za vojne potrebe izdvojeno je 10,7 biliona rubalja, odnosno oko 133 milijarde dolara.

Istovremeno, prihodi od poreza na naftu u avgustu su pali za približno 22 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je budžetski deficit već bio 70 odsto veći od planiranog.

Autor analize smatra da Rusija, koja više od četiri godine nije uspela da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, nema kapacitete za otvaranje drugog ozbiljnog fronta, ovog puta gotovo 8.000 kilometara od svojih zapadnih granica.

Zbog toga vojne vežbe i raspoređivanje snaga na ostrvima vidi prvenstveno kao političku predstavu, namenjenu i domaćoj javnosti.

Putin preti Japanu, a potreban mu je njegov novac

Jedan od najvećih paradoksa ruske politike prema Japanu jeste činjenica da Tokio ostaje među najvažnijim kupcima ruskih energenata na istoku.

Japanske kompanije Micui i Micubiši imaju udele od 12,5 i 10 odsto u projektu Sahalin-2, dok japanski konzorcijumi kontrolišu 30 odsto projekta Sahalin-1.

Samo Sahalin-2 obezbeđuje približno devet odsto japanskih potreba za tečnim prirodnim gasom.

Uprkos političkim tenzijama, Moskva je u septembru smanjila količinu gasa iz ovog projekta namenjenu domaćem tržištu na ruskom Dalekom istoku, čime je povećala količine raspoložive za izvoz.

Američka izuzeća od sankcija koja omogućavaju ove isporuke važe do 18. decembra 2026. godine.

Međutim, ekonomska zavisnost nije ravnomerna.

Japan bi, uz određene dodatne troškove, mogao da pronađe alternativne dobavljače gasa. Rusija, koja je izgubila veliki deo evropskog energetskog tržišta, ima znatno manje mogućnosti da pronađe nove kupce.

Zbog toga, prema oceni autora, Moskva rizikuje da svojim političkim provokacijama ugrozi jedan od retkih preostalih stabilnih izvora prihoda.

Kina koristi Putinovu slabost i traži jeftin gas

Rusija ne može da računa ni na to da će Kina bezuslovno nadoknaditi eventualni gubitak japanskog tržišta.

Iako su Moskva i Peking poslednjih godina značajno produbili vojnu i političku saradnju, njihovi ekonomski odnosi zasnivaju se na znatno drugačijoj računici.

Kako je objavio Volstrit džornal, kineski zvaničnici spremni su da podrže izgradnju gasovoda „Snaga Sibira 2“ samo ukoliko cena ruskog gasa bude približno 50 dolara za 1.000 kubnih metara.

Prema proceni Sergeja Vakulenka iz Karnegijevog centra za Rusiju i Evroaziju, Rusiji je potrebno oko 125 dolara za istu količinu gasa da bi projekat bio ekonomski isplativ na granici.

To znači da Peking, koristeći oslabljenu pregovaračku poziciju Moskve, pokušava da obezbedi energente po cenama koje Rusiji donose veoma malu ili nikakvu zaradu.

Ruske projekcije već pokazuju da će Kina ove godine plaćati gas oko 39 odsto jeftinije od drugih Gaspromovih izvoznih kupaca.

Istovremeno, prema navodima analize, kineski zvaničnici razvijaju kontakte sa različitim predstavnicima ruske elite, imajući u vidu i političku budućnost zemlje posle Putina.

Autor zaključuje da se Peking ponaša kao partner kojem je važnija povoljna cena energenata nego lični odnos sa ruskim predsednikom.

BONUS VIDEO: