TALAS HLADNOĆE STIŽE U EVROPU, SMRAZAVAĆEMO SE: Ovde će biti i do minus 17 stepen

Nakon perioda natprosečno visokih temperatura, vremenske prilike u Evropi ulaze u fazu nagle promene. Prekomponovanje atmosferskog pritiska i nailazak novih hladnih frontova doneće prodor hladnijeg vazduha, a najizraženiji pad temperature očekuje se u području Alpa.

Prema aktuelnim meteorološkim prognozama, u pojedinim visokoplaninskim predelima temperature bi mogle da se spuste i do minus 17 stepeni Celzijusa. Ipak, ovako niske vrednosti odnose se na specifične planinske lokacije i hladne kotline, a ne na čitavu Centralnu Evropu.

Talas hladnoće stiže u Evropu: Najveći pad temperature u Alpima

Promena vremenskih prilika posledica je razvoja novog baričkog sistema iznad evropskog kontinenta. Uzastopni atmosferski frontovi donosiće sve hladnije vazdušne mase, što će usloviti izražen temperaturni kontrast između pojedinih delova Centralne Evrope i visokih planinskih područja.

Najveće zahlađenje očekuje se u Alpima, gde kombinacija nadmorske visine, vedrih noći i lokalnih meteoroloških uslova može da dovede do veoma niskih temperatura.

Meteorološki modeli ukazuju na mogućnost da se u najhladnijim predelima temperatura spusti do minus 17 stepeni, dok bi u drugim planinskim oblastima minimalne vrednosti mogle da se kreću između minus 8 i minus 17 stepeni Celzijusa.

Jaki mrazevi od 22. do 26. oktobra: Koji delovi Evrope su na udaru?

Najizraženiji jutarnji mrazevi prognozirani su za period od 22. do 26. oktobra, posebno duž glavnog alpskog grebena.

Očekivano zahlađenje moglo bi najviše da pogodi:

južnu Švajcarsku;

pogranične oblasti između Francuske i Italije;

delove zapadne Austrije;

visoke planinske doline i kotline u kojima se zadržava hladan vazduh.

U ovim predelima lokalno bi moglo da dođe do veoma niskih temperatura, naročito tokom noći i ranih jutarnjih sati.

Važno je, međutim, naglasiti da se prognozirane vrednosti odnose na određene planinske lokacije. U nizijskim delovima Centralne Evrope ne očekuju se nužno tako izraženi minusi, jer na temperaturu utiču nadmorska visina, oblačnost, vetar i drugi lokalni faktori.

Novi sneg može dodatno da pojača zahlađenje

Jedan od faktora koji mogu da doprinesu naglom padu temperature jeste novi snežni pokrivač. Ukoliko snežne padavine prethode vedrim i mirnim noćima, tlo može intenzivnije da gubi toplotu, što pogoduje jačem hlađenju prizemnog sloja vazduha.

Posebno su osetljive visokoplaninske doline, kotline i područja zaštićena od vetra. U takvim predelima hladan vazduh može da se sliva niz padine i zadržava pri tlu, stvarajući takozvane „džepove hladnoće“.

Zbog ovog fenomena, temperatura na pojedinim lokacijama može biti znatno niža nego u obližnjim mestima na sličnoj nadmorskoj visini. Upravo zato se najniže vrednosti često beleže u kotlinama i dolinama, a ne nužno na najvišim planinskim vrhovima.

Kako prenosi poljski portal Fakt.pl, prognozirano zahlađenje posebno će doći do izražaja u alpskom regionu.

Koliko će trajati hladni talas u Evropi?

Prema prognozama navedenim u izveštaju, hladniji period mogao bi da potraje najmanje do početka naredne nedelje. Ipak, to ne znači da Evropu očekuje dugotrajan ulazak u zimsku sezonu.

Atmosferski procesi u ovom periodu godine mogu se brzo menjati. Novi frontovi, promena pravca vetra i ponovni priliv toplijeg vazduha mogu u kratkom roku da izmene temperaturnu sliku kontinenta.