DIPLOMATSKA SIMBOLIKA SASTANKA U CARSKOM PARKU DŽONGNANHAJ! Si i Tramp kao Mao i Nikson - DA LI JE OVO PORUKA PUTINU?

Si Đinpig održao je oproštajni sastanak s Donaldom Trampom u parku Džongnanhaj, na istom mestu gde su Mao Cedung i Ričard Nikson 1972., uz dosta ustupaka, ugovorili strateški savez protiv SSSR. U sredu u Peking stiže Vladimir Putin, pa su se analitičari zapitali da li mu je ovim upućena poruka da će morati malo da popusti u rešavanju ukrajinske krize.

Podsetimo, Putin je posle Parade pobede 9. maja rekao da misli da se rat u Ukrajini bliži kraju, a isto je rekao Tramp pre nego što je poleteo za Kinu. Ukrajinska kriza bila je i jedina tema razgovora Sija i Trampa o kojoj nije procurilo ništa. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je samo da je ukrajinska kriza bila u vrhu prioriteta razmene mišljenja lidera dve supersile. Takođe, da je Si Đinping naglasio da Kina čvrsto podržava sve napore koji vode ka uspostavljanju mira, čime je podržao Trampovo posredovanje između Moskve i Kijeva, ali i da je pozvao da se postigne trajan i obavezujući mirovni sporazum da bi se kriza rešila u samom koreni, što je fraza koju Putin ponavlja.

Jedini put tokom trodnevnog samita Si je pomenuo Putina upravo u parku Džongnanhaj, kad ga ja Tramp pitao da li i druge državnike prima u ovom političkom srcu Kine kod Zabranjenog grada, gde je sedište Komunističke partije i Vlade.

- Retko. Putin ovde dolazi svaki put - lakonski je odgovorio Si.

Prvi američki predsednik koji je video park Džongnanhaj bio je Ričard Nikson u februaru 972. Taj istorijski sastanak prekinuo je 22 godine diplomatske izolacije i neprijateljstva SAD i Kine. Mao i Nikson izdali su Šangajski kominike u kom su se saglasili da se protive bilo kojoj sili koja pokušava da uspostavi hegemoniju u azijsko-pacifičkom regionu. Jedina takva sila bio je SSSR. Zauzvrat, Nikson je priznao da je Tajvan deo Kine i počeo povlačenje američkih trupa s ostrva, ali je zadržao ekonomske i neformalne veze s Tajvanom.

To je bio snažan udarac za SSSR. Moskva se našla u izolaciji i u strahu od američko-kineskog vojnog saveza, pa je sovjetski lider Leonid Brežnjev samo tri meseca kasnije pristao na politiku popuštanja zategnutosti (detant) SAD i da potpiše SALT 1 sporazum o ograničenju nuklearnog naoružanja.

Tajvan je i danas važna karta u strateškoj igri SAD i Kine, a Si je insistirao na tom pitanju tokom samita s Trampom kom je potreban diplomatski uspeh uoči međuizbora za Kongers u novembru. A postizanje mira u Ukrajini posle više od četiri godine rata bio bi provorazredan adut u kampanji.

POKLONIO KINESKE RUŽE ZA VRT BELE KUĆE

Tramp je u park Džongnanhaj stigao u koloni od 12 vozila. Si ga je poveo u šetnju, a Tramp se divio ružama i rekao da nikad nije video lepše.

- Poslaću vam seme. Možete te ruže da posadite u vrtu Bele kuće. Ovo mesto je nekada bilo deo carskog vrata, mnogo je istorije prisutno ovde. Doveo sam vas ovde da vam se zahvalim za gostoprimstvo na vašem imanju Mar-a-Lago 2017. - rekao je Si.

Dvojica lidera su pozirala za zajedničku fotografiju pre čajanke i radnog ručka, a onda su se povukli na razgovor oči u oči.