PRORADIO "VULKAN SUDNJEG DANA"! Posle više od 40 godina zabeležene aktivnosti, poslednji put ubio na hiljade ljudi!

Posle više od 40 godina relativne tišine, jedan od najpoznatijih meksičkih vulkana ponovo pokazuje znake uznemirujuće aktivnosti, zbog čega je pod pojačanim nadzorom naučnika.

Istraživači su uočili porast temperature, pojavu gasnih mehurića i neuobičajene sumporne formacije unutar vulkana El Čičon, poznatog i kao Čičonal. Ove promene registrovao je tim Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) tokom intenzivnog monitoringa sprovedenog između juna i decembra 2025. 

Čičonal je poslednji put eruptirao 1982, kada je u jednoj od najsmrtonosnijih vulkanskih katastrofa u istoriji Meksika stradalo najmanje 2.000 ljudi. Današnja zapažanja uključuju povišenu temperaturu, promene u hemijskom sastavu jezera u krateru i pojačane emisije gasova, među kojima su sumporovodonik i ugljen-dioksid, koji u većim koncentracijama mogu predstavljati ozbiljnu opasnost po ljude i životinje.

Unutar kratera dokumentovane su i neobične šuplje sumporne sfere koje nastaju u bazenima tečnog sumpora, što dodatno ukazuje na aktivan hidrotermalni sistem. Naučnici su primetili i da je jezero u krateru, koje je ranije bilo zeleno zbog algi, sada poprimilo sivkast ton, što ukazuje na povišene koncentracije sulfata i silicijuma u vodi.

Termalna merenja pokazala su da je temperatura na dnu jezera i u okolini kratera iznad uobičajenih vrednosti, dok su promene u koncentraciji hlorida i interakciji gasova i vode dodatni pokazatelj cirkulacije vrelih fluida ispod površine.

Uprkos ovim znacima, stručnjaci naglašavaju da trenutno nema dokaza o kretanju magme. Vulkanolog dr Patrisija Hakome Pas s UNAM objašnjava da je uočena aktivnost najverovatnije posledica interakcije pregrejane podzemne vode s vrelim stenama, a ne nagoveštaj skore erupcije.

Seizmički podaci iz regiona dodatno potvrđuju nizak nivo potresne aktivnosti, što ide u prilog zaključku da magma trenutno miruje. Naučnici ističu da su ovakve pojave uobičajene za aktivne hidrotermalne sisteme i da same po sebi ne moraju da znače neposrednu opasnost.

Ipak, Čičonal ostaje važna istraživačka tačka za proučavanje dugoročnog ponašanja vulkana nakon velikih erupcija. Sećanje na katastrofu iz 1982. i dalje je snažno prisutno u južnom Meksiku, gde su tada uništena čitava sela, poljoprivredno zemljište i infrastruktura, a region pretrpeo dugotrajne ekološke i ekonomske posledice.

Stručnjaci upozoravaju da vulkani mogu ostati dinamični decenijama, pa i vekovima nakon velikih događaja, te da suptilne promene u temperaturi, gasovima i hemiji vode mogu pružiti rane nagoveštaje procesa koji se odvijaju duboko ispod površine.

Zbog toga se monitoring Čičonala nastavlja pomoću dronova, satelitskog osmatranja i terenskih instrumenata. Iako trenutno nema razloga za uzbunu, naučnici poručuju da uspavani vulkani retko kada potpuno miruju i da pažljivo praćenje ostaje ključno za javnu bezbednost.