SMRTNA KAZNA ZBOG POPULARNE SERIJE! Deca završavaju pred streljačkim strojem zbog televizijskih i muzičkih hitova - Povlašćeni plaćaju bogatstvo da bi preživeli! (FOTO, VIDEO)

Severna Koreja javno pogubljuje učenike i šalje tinejdžere u surove radne logore samo zato što su gledali južnokorejske emisije ili slušali popularnu muziku. Prema jezivim podacima organizacije Amnesty International koje prenosi New York Post režim ne preza ni od najbrutalnijih javnih poniženja učenika srednjih škola kako bi suzbio konzumiranje zabranjenih medijskih sadržaja.

Svedočenja prebeba koji su pobegli iz ove izolovane zemlje otkrivaju da se sprovodi neviđeni teror nad mladima koji pokušavaju da dođu do stranih filmova. Kako je izvestio i Jutarnji list pozivajući se na svedočenja lokalnog stanovništva i izveštaje svetskih agencija situacija na terenu je gora nego što se pretpostavljalo. Jedan od ispitanika je potvrdio da su ljudi uključujući i srednjoškolce pogubljeni zbog gledanja hit serije "Squid Game" u provinciji Janggang dok su raniji dokumenti potvrdili slične egzekucije i u drugim delovima zemlje.

- Svi ovi izveštaji iz različitih provincija sugerišu da je došlo do više pogubljenja povezanih sa emisijama - navodi se u izveštaju Amnesty International koji je zasnovan na desetinama dubinskih intervjua. Kampanja represije pod vođstvom Kim Džong Una postala je još surovija uvođenjem zakona koji južnokorejske medije označava kao trulu ideologiju koja paralizuje revolucionarni duh naroda.

Kazne su drakonske pa posedovanje filmova ili muzike donosi do 15 godina prinudnog rada dok distribucija sadržaja često vodi pravo pred streljački stroj. Ipak ispitanici tvrde da u ovom paklu postoji jedna razlika, a to je novac. Čoi Suvin koji je pobegao iz zemlje kaže da "ljudi bivaju uhvaćeni za isto delo, ali kazna zavisi potpuno od novca“ i dodaje da porodice često prodaju kuće kako bi sakupile hiljade dolara mita za spas svojih bližnjih.

Slično svedoči i Kim Džunsik koji je tri puta uhvaćen kako gleda zabranjene drame, ali je izbegao kaznu jer je njegova porodica imala moćne veze. On objašnjava da "obično kada se učenici srednjih škola uhvate, ako porodica ima novca dobijaju samo upozorenja“ dok deca iz siromašnih porodica završavaju u logorima. Posebno su potresna svedočenja o tome kako režim prisiljava decu da gledaju pogubljenja svojih vršnjaka u okviru ideološkog obrazovanja.

Specijalne policijske jedinice poznate kao "Grupa 109" upadaju u domove i pretresaju ljude na ulicama u potrazi za USB uređajima. I pored neviđenog rizika strani mediji se i dalje masovno gledaju tajno pa čak i od strane onih koji sprovode zakon. Jedan od prebega tvrdi da "radnici gledaju otvoreno, partijski zvaničnici gledaju ponosno, bezbednosni agenti gledaju tajno, a policija gleda bezbedno" jer svi znaju da su svi uključeni u konzumiranje zabranjenog voća.

Sara Bruks iz Amnesty International zaključuje da "ova svedočenja pokazuju kako Severna Koreja sprovodi distopijske zakone po kojima gledanje južnokorejske TV emisije može da vas košta života osim ako imate novca da platite" čime je jasno stavljeno do znanja da u distopiji Kim Džong Una život ima cenu samo za one koji su bogati.

Bonus video: