IRAN NA IVICI TOTALNOG RATA: Narod traži osvetu za "najveći masakr u istoriji", Trampova vojska već čeka na obali!

Novi talas narodnog besa širi se Iranom, dok građani, ogorčeni masovnim ubistvima demonstranata tokom prošlog meseca, sve otvorenije iskazuju neprijateljstvo prema vlastima, uprkos riziku od nastavka represije. Ožalošćene porodice koriste sahrane i komemoracije da uzvikuju antirežimske parole, učenici u školama odbijaju da pevaju državnu himnu, dok zdravstveni radnici javno osuđuju hapšenja kolega koji su lečili povređene tokom protesta. Lokalne aktivističke grupe sve češće otvoreno pozivaju na pad vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

Ovi oblici otpora, koji se kreću od glasnih i rizičnih do tihih i ličnih, pojavljuju se u trenutku kada se iransko društvo suočava sa razmerama januarskog nasilja i sa činjenicom da je ono sprovedeno po nalogu vlasti. Protesti i znaci prkosa javljaju se uprkos novim talasima hapšenja usmerenim ne samo na demonstrante već i na njihove porodice, zdravstvene radnike i aktiviste za ljudska prava. O ovim događajima izveštava list The Wall Street Journal.

"Ne želimo da naša deca prolaze kroz bol"

- Ljudi su puni straha, ali i ogorčenosti - rekla je putem poruke za The Wall Street Journal jedna žena iz grada Kermanšaha.

- Svi gledamo u nebo, nadajući se da će nas američki predsednik Donald Tramp bombardovati, samo da uništi Hamneija i njegov režim. Spremni smo da umiremo jedan po jedan, ali ne želimo da naša deca pate i prolaze bol i torturu kroz koje prolazimo mi - dodala je.

Ovakvo tinjajuće nezadovoljstvo raste u trenutku kada predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp gomila američke vojne snage duž iranske obale zbog moguće vojne akcije protiv režima, nakon što je upozorio iranske vlasti da ne ubijaju demonstrante. Predstavnici Sjedinjenih Država i Irana sastali su se u petak u Omanu kako bi utvrdili da li postoji prostor za diplomatsko rešenje.

U Iranu su sahrane i komemoracije postale mesta otvorenog izražavanja gneva. Grupe ožalošćenih širom zemlje uzvikuju parole poput "Smrt Hamneiju!". Studenti u gradovima Mašhad, Tabriz i Širaz ove sedmice organizovali su komemoracije za kolege koji su ubijeni tokom nedavnih nemira koji su prerasli u masovne proteste.

Studentima su se pridružili i srednjoškolci. Studenti medicine u Širazu danima su održavali sedeće proteste, uzvikujući parole podrške ubijenim demonstrantima i lekarima uhapšenim zbog pružanja pomoći povređenima. Prema snimcima objavljenim na Telegramu od strane Slobodnog saveza iranskih radnika, studenti su uzvikivali: "Zatvoreni student mora biti pušten! Časni lekar mora biti pušten!".

Jedan sedamnaestogodišnjak iz Teherana rekao je za WSJ da učenici u njihovoj školi odbijaju da pevaju himnu tokom jutarnjih okupljanja. Kada su bezbednosne snage najavile pretres škole, nastavnik je unapred upozorio učenike i savetovao onima sa vidljivim povredama da ostanu kod kuće kako bi izbegli hapšenje. Takođe im je preporučio da obrišu video snimke i fotografije sa političkim sadržajem sa svojih telefona.

- Mirni protest ljudi sa uobičajenim zahtevima pretvoren je u prah i krv - navodi se u saopštenju Koordinacionog saveta sindikata iranskih učitelja, organizacije poznate po kritikama vlasti.

Grupa od 17 aktivista civilnog društva iz Irana objavila je otvoreno pismo u kojem masovna ubistva nazivaju zločinom protiv čovečnosti i za njih direktno optužuju ajatolaha Hamneija.

- Glavna odgovornost za ovu stravičnu situaciju leži na osobi na samom vrhu i represivnoj strukturi vladajuće Islamske Republike - navodi se u pismu.

Nakon objave pisma uhapšeni su Vida Rabani, Abdolah Momeni i Mehdi Mahmudian, troje njegovih potpisnika, prema navodima Fondacije Narges, koja je pismo potpisala u ime zatvorene dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi.

Svako ko danas javno kritikuje vlast izlaže se ozbiljnom riziku, upozoravaju građani i organizacije za ljudska prava. Prema organizaciji Human Rights Activists in Iran, od početka protesta krajem decembra potvrđena je smrt oko 7.000 ljudi, dok je više od 50.000 osoba uhapšeno. Iranske vlasti, međutim, priznaju oko 3.000 smrtnih slučajeva i hapšenje nekoliko stotina ljudi, nazivajući stradale izgrednicima ili teroristima.

Organizacije za ljudska prava navode da su mnogi pritvoreni tokom samih protesta, dok su drugi uhapšeni u svojim domovima ili prilikom traženja medicinske pomoći nakon nasilne represije.

- Nakon što je ubila hiljade civila, Islamska Republika sada ide od kuće do kuće kako bi kaznila one koji su se usudili da protestuju i ugušila svaki mogući trag daljeg otpora - rekao je Hadi Ghaemi, izvršni direktor Centra za ljudska prava u Iranu sa sedištem u Njujorku.

Prema svedočenjima i izveštajima organizacija za ljudska prava, naoružani muškarci u civilu upadali su u bolnice širom zemlje i odvodili povređene demonstrante. Jedan lekar iz Teherana ispričao je da je lično video kako bezbednosne snage odvode ranjene iz njegove bolnice. Jedna žena je privedena nakon što je došla na lečenje zbog povreda zadobijenih vazdušnim oružjem. Dana 8. januara našla se usred razmene vatre na putu kući, a bezbednosne snage su, videvši njene povrede, zaključile da je učestvovala u protestima.

Lekari i medicinske sestre koji su pružali pomoć povređenim demonstrantima takođe su bili meta hapšenja. Predsednik Iranskog lekarskog saveta Mohamad Raiszade rekao je za poluzvaničnu agenciju ISNA da je 17 zdravstvenih radnika privedeno nakon nasilja 8. i 9. januara, navodeći da su slučajevi pod istragom i da hapšenja nisu izvršena isključivo zbog pružanja medicinske pomoći.

Kijana Kasiri, članica mreže iranskih lekara u inostranstvu, navela je da je dokumentovano pritvaranje više od 30 zdravstvenih radnika optuženih za lečenje demonstranata, od kojih su neki pušteni uz kauciju. Ali Reza Golčini, hirurg iz Kazvina specijalizovan za lečenje raka, objavio je 7. januara na Instagramu da nudi medicinsku pomoć povređenima, kao što je činio i tokom protesta za prava žena 2022. godine. Prema rečima njegovog rođaka Nime Gulčinija, Golčini je pretučen i odveden iz svog doma.

- Veoma smo zabrinuti - rekao je on.

Hapšenja zdravstvenih radnika izazvala su dodatni bes u javnosti i navela Lekarski savet da zatraži njihovu zaštitu.

- Zdravstveni radnici, na osnovu profesionalne zakletve, zakonskih obaveza i osnovnih etičkih standarda, imaju dužnost da pruže potrebnu medicinsku negu svim pacijentima u svim okolnostima, bez obzira na društvene, političke ili bezbednosne uslove - saopštilo je veće.

Učiteljske organizacije upozoravaju da će ubistva i kontinuirana represija, u kombinaciji sa sve težim ekonomskim uslovima, neminovno dovesti do novog talasa nezadovoljstva.

- Neće biti druge mogućnosti nego izaći na ulice i snažno protestovati protiv ove očajne situacije, stvarajući solidarnost i jedinstvo kako bi se okončalo svakodnevno ugnjetavanje i tiranija - navodi se na njihovom sajtu.

Pritisak javnosti već primorava vlasti na povremene ustupke u pojedinim istaknutim slučajevima. Krajem januara, uz kauciju je pušten Erfan Soltani, istaknuti demonstrant za koga je porodica strahovala da bi mogao biti pogubljen. Tokom vikenda, vlada je najavila da će početi zvanično izdavanje vozačkih dozvola za motocikle ženama, u pokušaju da ublaži društvena ograničenja i pridobije podršku.

Uprkos tome, mnogi smatraju da će ovakvi ustupci imati ograničen efekat. Trgovci sa Velikog bazara u Teheranu, gde su protesti prvi put izbili krajem decembra, pozvali su kolege širom zemlje da ponovo izađu na ulice 17. i 18. februara, tokom obeležavanja završetka tradicionalnog četrdesetodnevnog perioda žalosti za ubistva počinjena 8. i 9. januara.

- Pozivamo plemeniti narod Irana širom zemlje da istovremeno, u svojim gradovima, sačuva sećanje na poginule i nastavi nacionalni ustanak - poručilo je udruženje bazarskih radnika na Telegramu. Cilj je, kako navode, "osvetiti najveći ulični masakr u savremenoj istoriji".

Bonus video: