"ČUJEM KRIKE ŽENA I DECE, TELA SU STAVLJALI U HLADNJAČE ZA SLADOLED I MESO": Potresna svedočenja lekara posle krvavog kraja protesta u Iranu

Šta se to dešavalo ovog meseca u Iranu? Koliko je učesnika protesta zaista ubijeno?

Dok se iranska vlada sprema za novi raketni napad Sjedinjenih Država i Izraela, i dalje nije poznat tačan broj ubijenih demonstranata tokom masovnih protesta.

Brojke se kreću od 3.000, koliko je priznala vlada u Iranu, preko 6.000, kako tvrde aktivisti, do nezamislivih 33.000 i više, što tvrde lekari, koji takođe navode da su u jednoj od najbrutalnijih noći, 8. januara, zbrinjavali ranjene u krvi do kolena.

Upravo zahvaljujući ispovestima lekara, ali i izveštajima iz mrtvačnica i grobalja širom zemlje, počinju da se otkrivaju razmere nasilja nad Irancima tokom državne represije.

Ahmadi, lekar s kojim je britanski list "Gardijan" razgovarao (identitet je zaštićen zbog straha od odmazde), rekao je da "sve javno navedene brojke predstavljaju ozbiljno potcenjivanje".

Budući da je najpre internet isključen za ceo Iran, a sada su prisutni stalni prekidi, postalo je gotovo nemoguće doći do informacija.

Foto: Hossein Beris / Stringershub Inc. / Profimedia

 

Ahmadi je zato okupio mrežu od preko 80 medicinskih radnika iz desetina iranskih provincija, kako bi delili zapažanja i podatke, a samim tim i stvorili jasnu sliku nasilja. Prema njihovim procenama, broj mrtvih bi mogao premašiti 30.000.

- Nema sumnje da je Islamska Republika počinila jedno od najvećih masovnih ubistava demonstranata našeg vremena - napisao je na "Iksu" (X) Mahmud Amiri-Mogadam, direktor norveške nevladine organizacije Iran Human Rights.

Svedočanstva iz mrtvačnica, grobalja i bolnica širom zemlje otkrivaju koordinisane napore vlasti da prikriju stvarni broj žrtava:

- tela prevoze u kamionima-hladnjačama za sladoled i meso

- insistira se da ljudi što pre budu sahranjeni, a organizuju se i masovne sahrane
- stotine tela očigledno nestaje iz iranske mreže forenzičkih ustanova

Protesti u Iranu počeli su 28. decembra prošle godine na Velikom bazaru u Teheranu zbog pada iranske valute, ali su se ubrzo rasplamsali po celoj zemlji i demonstranti svih generacija počeli su da pozivaju na svrgavanje ajatolaha Alija Hamneija i Islamske Republike, prenosi Blic.rs.

Do eskalacije je došlo 8. januara posle poziva Reze Pahlavija, izgnanog sina poslednjeg šaha Irana svrgnutog tokom revolucije 1979. Već sutradan, Hamnei je naredio da se demonstracije bez milosti uguše - to je bila prekretnica.

- Snage bezbednosti su došle na motorima i pucale nasumično po ljudima. Naš portir je pogođen u oko. Pucnjava je prestala tek oko jedan sati iza ponoći. Nisam mogao da verujem - ispričao je za francuski "Le Mond" hirurg Hamed (identitet je zaštićen zbog straha od odmazde).

Prema svedočenjima koja je prikupio "Le Mond", kako bi se zamaglila istina, neki lekari upisuju u medicinske kartone: "operacija jetre".

- Još čujem krike žena i dece - rekao je njegov kolega Said.