TRAMP UVODI CARINE EVROPSKIM ZEMLJAMA ZBOG GRENLANDA! Na udaru čak 8 država!

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je novi set carina za niz zemalja koje izvoze robu u Sjedinjene Američke Države, a koje stupaju na snagu 1. februara.

Donald Tramp kaže da će ostati na snazi sve dok se ne postigne "sporazum o potpunoj i celokupnoj kupovini Grenlanda" od strane SAD.

U objavi na društvenim mrežama, Tramp navodi da će zemlje poput Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Finske biti "opterećene carinom od 10% na "svu robu koja se šalje u SAD".

 

 

Kako je napisao na mreži Truth Social, od 1. juna ta stopa će biti povećana na 25%.

Za samo nekoliko nedelja Grenland je iz periferne vesti postao jedna od najvažnijih tema u svetskim medijima, a „najzaslužniji“ za to je američki predsednik Donald Tramp.

Klimatske promene, nove pomorske rute, pristup kritičnim sirovinama i bezbednosna arhitektura NATO-a učinili su ovo veliko ostrvo prostorom na kojem su se preklapali interesi velikih sila, regionalnih aktera i lokalnog stanovništva.

Foto: Shutterstock/Tom Korcak

Međutim, Trampova želja da prisvoji Grenland pretvorila je ostrvo u kriznu tačku koja može ugroziti transatlantski savez. Pritom mu nije jasno zašto Danska uopšte polaže prava na Grenland.

- Činjenica da su tamo pristali brodom pre 500 godina ne znači da poseduju tu zemlju - rekao je.

Danski pravni legitimitet nad Grenlandom

Suverenitet Danske nad Grenlandom nije posledica klasične kolonijalne dominacije, već rezultat dugog kontinuiteta diplomatskih i pravnih odluka. Grenland je kroz istoriju bio deo dansko-norveške krune, a nakon 1814. godine Danska je zadržala kontrolu nad ostrvom, iako je izgubila Norvešku. Suverenitet Danske dodatno je potvrđen 1933. godine, kada je Stalni sud u Hagu odbio norveške zahteve za Istočnim Grenlandom.

Foto: S1c Garrick W. Morgenweck/U.S. A / Zuma Press / Profimedia

Danas je Grenland sastavni deo Kraljevine Danske, ali uživa široku autonomiju, uključujući sopstveni parlament, službeni jezik i kontrolu nad prirodnim resursima. Stanovnici ostrva su na referendumima odlučili da zadrže vezu s Danskom, ali uz jaču autonomiju, umesto potpune nezavisnosti.

Ovaj odnos predstavlja geopolitički kompromis: Danska pruža bezbednost i međunarodni status, dok Grenland omogućava Danskoj arktički uticaj i pristup globalnim forumima. U praksi, Danska upravlja Grenlandom jer je to pravno, politički i istorijski utemeljeno, dok stanovnici ostrva zadržavaju značajnu autonomiju i pravo na buduću samostalnost.

- Pravni legitimitet Danske danas je veoma čvrst, što je retkost u arktičkom prostoru - ističe Pal Zigurd Hilde sa Norveškog instituta za odbranu. Upravo zbog toga Grenland već vekovima nije bio predmet spora.

Foto: Tanjug/da Marie Odgaard/ Ritzau Scanpix via AP, File

Retki minerali

Za Evropsku uniju Grenland je postao strateški oslonac energetske i industrijske sigurnosti.

Posebno se ističe potencijal retkih metala potrebnih za zelenu tranziciju. Godine 2021. Evropski savet potvrdilo je da Grenland nije deo državnog područja EU i ne pripada jedinstvenom tržištu te ga, za razliku od nekih najudaljenijih regija EU, ne obvezuje pravna tekovina EU, ali ima pravo na finansijski okvir kojim se ojačava strateško partnerstvo.

- Bez pristupa arktičkim resursima, evropska industrijska politika ostaje ranjiva - upozorava Izabela Furnije, profesorka sa Univerziteta u Lilu.

Foto: AP /Ida Marie Odgaard

- Grenland je jedna od retkih realnih alternativa kineskoj dominaciji u sektoru kritičnih sirovina.

Klimatska predstraža

Uz resurse, Grenland ima i ključnu ulogu u klimatskom nadzoru.

- Led koji se topi na Grenlandu diktira tempo klimatskih promena u Evropi - dodaje Furnije.

- U tom smislu, Grenland je evropska klimatska predstraža.

Za stanovnike Grenlanda geostrateška važnost ostrva istovremeno je prilika i izazov. Danska pruža socijalnu bezbednost, ali rastuća međunarodna pažnja otvara pitanje dugoročne političke samostalnosti.

- Grenlanđani sve više shvataju da nisu samo mala zajednica na rubu sveta, nego akteri u globalnoj igri - smatra Ane Bak, danska analitičarka za arktičku politiku.

- Pitanje nije hoće li Grenland biti važan, nego ko će imati najveći uticaj na njegove odluke.

Foto: Shutterstock

Dok se u manjim zajednicama i dalje živi u skladu s tradicionalnim obrascima, glavni grad Nuk se ubrzano pretvara u moderni arktički grad. Digitalna infrastruktura, nova luka i međunarodni projekti simbol su promene.

- Grenland je danas laboratorija buduće geopolitike - zaključuje Bak.

- Tamo se istovremeno testiraju klimatske, bezbednosne i resursne politike velikih sila.

- Ko kontroliše Grenland, kontroliše severni prilaz Atlantiku i vazdušni koridor između Severne Amerike i Evrope - kaže Erik Lund, analitičar za bezbednosnu politiku sa Univerziteta u Oslu.

- U vojno-strateškom smislu, to je prirodni nosač radara i protivraketne odbrane.

Americi strateška tačka za odbranu

Iz američke perspektive, Grenland je nezamenjiva strateška tačka za odbranu severnog Atlantika i kontinentalnih Sjedinjenih Država. Njegov položaj između Severne Amerike i Evrope čini ga prirodnim mostom, ali i tampon-zonom u slučaju sukoba sa Rusijom.

Grenland se nalazi u centralnom delu tzv. GIUK praznine – prostora između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva – što je ključno za kontrolu pomorskog i vazdušnog saobraćaja. Bez Grenlanda, američka protivraketna i radarska odbrana na severu bila bi znatno oslabljena, objašnjava Džejms Holovej, bivši analitičar američkog Ministarstva odbrane.

Foto: Tanjug/AP Photo/Rick Scuteri, Shutterstock

Za grenlandsko društvo, eventualno američko preuzimanje nosi i prilike i rizike. S jedne strane, donelo bi ulaganja u infrastrukturu, radna mesta i bezbednost, što bi moglo ubrzati put ka ekonomskoj samoodrživosti. S druge strane, postavlja se pitanje ko bi dugoročno donosio ključne odluke.

- Grenlanđani žele nezavisnost, a ne da zamene jednu metropolu drugom - ističe Bak, dodajući da američki protektorat može biti i privremeno rešenje, ali i trajna zamka.

U kontekstu rastućih globalnih napetosti, američki protektorat nad Grenlandom više nije teorijska konstrukcija, već realna opcija za budući razvoj Arktika. Veliko je pitanje, međutim, kakav bi takav ishod imao uticaj na transatlantsko savezništvo između Evrope i Amerike.