NA GRENLANDU MOŽE SVE DA SE PRELOMI! Svet na ivici novog rata, Evropa mora da brani šta je NJENO, spominje se 100.000 vojnika i TRI KLJUČNA FAKTORA

Najnovije pretnje američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa mogućom okupacijom i pripajanjem Grenlanda Sjedinjenim Američkim Državama izazvale su snažne reakcije u Evropi i dodatno ubrzale rasprave o formiranju zajedničke evropske vojne sile. U trenutku kada Vašington otvoreno razmatra upotrebu vojske kako bi obezbedio strateške interese, Evropska unija sve glasnije govori o potrebi za sopstvenom, snažnom i jedinstvenom odbranom.

Komesar Evropske unije za odbranu Andrius Kubilius izjavio je da je EU neophodna vojna sila od 100.000 vojnika i poručio da Unija mora temeljno da reformiše način na koji se bavi odbranom, uključujući i politički nivo odlučivanja. On je naglasio da bi i Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da dobije mesto u odbrambenoj arhitekturi EU.

Govoreći na bezbednosnoj konferenciji u Švedskoj, Kubilius je upozorio da Evropa ne može više da funkcioniše kao skup razjedinjenih nacionalnih vojski, posebno u svetlu rata u Ukrajini i novih američkih ambicija.

- Da li bi Sjedinjene Američke Države bile vojno jače da imaju 50 armija na nivou država umesto jedne federalne armije? Pedeset državnih odbrambenih politika i budžeta na nivou država, umesto jedne federalne odbrambene politike i budžeta. Ako je naš odgovor ne, SAD ne bi bile jače, šta onda čekamo - rekao je Kubilius.

Foto: Emmi Korhonen/Lehtikuva via AP

On je istakao da evropska spremnost za odbranu zavisi od tri ključna faktora: povećanja ulaganja u proizvodne kapacitete, jačanja institucija i postojanja političke volje da se potencijalni neprijatelji odvraćaju – ili, ako bude potrebno, vojno suprotstave.

- Moramo početi da ulažemo naš novac na način koji bi omogućio da se borimo kao Evropa, a ne samo kao grupacija od 27 nacionalnih bonsai armija. Žan-Klod Junker, Emanuel Makron i Angela Merkel već su pre 10 godina predlagali moćnu, stalnu evropsku vojnu silu od 100.000 vojnika - zaključio je Kubilius.

TRAMP NE ODUSTAJE OD GRENLANDA

Ove poruke iz Brisela dolaze u trenutku kada američka administracija dodatno podiže tenzije oko Grenlanda. Kako prenose američki mediji, zvaničnici Vašington trebalo bi u sredu da se sastane sa danskim zvaničnicima kako bi razgovarali o ovom pitanju, iako sastanak nije zvanično najavljen.

Državni sekretar SAD Marko Rubio potvrdio je prethodno Kongresu da je predsednik Donald Tramp zainteresovan za kupovinu Grenlanda, dok je Bela kuća saopštila da se razmatra "širok spektar opcija", uključujući i upotrebu američke vojske.

Foto: Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Iako je Rubio pokušao da umanji ozbiljnost vojne opcije, Tramp je u nedelju uveče ponovo otvoreno zapretio, upozorivši da SAD neće dozvoliti da Grenland završi u rukama drugih sila.

- Ali ja neću dozvoliti da se to dogodi. Voleo bih da napravim dogovor sa njima. Lakše je. Ali na ovaj ili onaj način, imaćemo Grenland - poručio je Tramp iz predsedničkog aviona Air Force One.

Tramp je naveo da bi, ukoliko SAD ne preuzmu kontrolu nad Grenlandom, to mogle učiniti Rusija ili Kina, čime je dodatno podgrejao strahovanja od šire globalne konfrontacije.

OTPOR U KONGRESU, ALI TENZIJE RASTU

U američkom Kongresu ipak postoje pokušaji da se obuzda ovakav kurs. Senator Tim Kejn izjavio je da veruje da će i demokrate i republikanci zajednički delovati kako bi sprečili eventualnu vojnu akciju protiv Grenlanda.

- Nećemo to uraditi na teži način, niti ćemo to uraditi na lak način - rekao je Kejn u emisiji "Suočimo se sa nacijom sa Margaret Brenan".

Ipak, činjenica da Bela kuća ne isključuje upotrebu sile, uz ranije američke poteze na globalnoj sceni, dodatno učvršćuje stav evropskih lidera da kontinent mora biti spreman da sam štiti svoje interese – bez oslanjanja na saveznike čija se politika može promeniti preko noći.