POZNATI NAUČNIK IZVEO EKSPERIMENT "SVEMIR 25"! Trajao 1588 dana, a onda su stigli JEZIVI REZULTATI!

Američki etolog Džon Kalhoun sproveo je čuveni eksperiment poznat kao „Univerzum 25“, u kojem je, posmatrajući ponašanje miševa, pokušao da utvrdi kakav uticaj pretrpanost ima na društvene odnose i opstanak jedne zajednice. Iako je eksperiment rađen na životinjama, Kalhoun je otvoreno naglašavao da su njegovi zaključci primenljivi i na čoveka, njegov način života i buduću evoluciju.

Eksperiment, koji je započet krajem šezdesetih godina, često se naziva i „Mišja utopija“, jer su miševima obezbeđeni idealni uslovi za život – neograničena količina hrane i vode, stabilna klima, odsustvo predatora i komforni prostori za gnežđenje. U posebno konstruisanom prostoru nalazilo se 256 odvojenih „stanova“, a početnu populaciju činilo je osam albino miševa.

Foto: Tanjug/AP

U prvim mesecima sve je funkcionisalo savršeno. Populacija se brzo povećavala i udvostručavala na svakih 55 dana, da bi tokom 19 meseci dostigla vrhunac od oko 2.200 jedinki. Međutim, kako je prostor postajao sve gušći, počeli su da se pojavljuju ozbiljni poremećaji u ponašanju. Društvena struktura se raspadala, a harmoniju su zamenili agresija, pasivnost i haos.

Mnogi mužjaci su se povlačili iz socijalnog života, postajali apatični i fizički neaktivni, dok su drugi ispoljavali neobjašnjivu agresiju. Ženke su, takođe, postajale nasilne, a briga o mladuncima je opadala. Vremenom su se pojavili i ekstremni oblici ponašanja, uključujući napade, međusobno povređivanje, pa čak i kanibalizam. Smrtnost među mladima naglo je rasla, a u pojedinim delovima kolonije dostizala je i 90 odsto.

Foto: youtube.com/ George Mouse

Na kraju, iako su uslovi za život ostali idealni, kombinacija nasilja, smanjenog razmnožavanja i socijalnog sloma dovela je do potpunog kolapsa zajednice. Nakon nešto više od četiri godine, kolonija miševa je potpuno izumrla.

Kalhoun je ovaj eksperiment video kao ozbiljno upozorenje za čovečanstvo, smatrajući da bi prekomerni rast populacije mogao dovesti do sličnih društvenih poremećaja kod ljudi – gubitka socijalnih veza, porasta nasilja i urušavanja moralnih vrednosti. Njegovi zaključci kasnije su često povezivani sa distopijskim predviđanjima i teorijama o opasnostima prenatrpanosti.

Ipak, kasnija istraživanja su pokazala da ljudi, za razliku od glodara, imaju znatno veću sposobnost prilagođavanja. Kako je istakao medicinski istoričar Edmund Ramsden, „pacovi mogu da pate od prenatrpanosti, ali ljudi imaju daleko razvijenije mehanizme za suočavanje sa takvim uslovima“, što ostavlja prostor za optimističnije tumačenje budućnosti ljudskog društva.