HITLER JE IMAO REDAK POLNI POREMEĆAJ KOJI BLOKIRA POČETAK PUBERTETA! DNK analiza krvi pokazala još šokantnih otkrića: Možda je imao i šizofreniju, autizam, bipolarni poremećaj...

„Veliko je otkriće i da Hitler nije imao jevrejsku krv, tako da smo konačno uspeli da razotkrijemo taj mit…“, kažu naučnici koji stoje iza prvog sekvenciranja DNK Adolfa Hitlera.

Dokumentarac o ovom izuzetnom istraživanju premijerno će biti prikazan 1. i 2. decembra na kanalu Viasat History, a dvojica stručnjaka uključena u projekat otkrili su šta se zaista može utvrditi iz Hitlerovog genetskog profila.

Foto: Credit: Scherl / SZ-Photo / Profimedia

Hitler, jedna od najistraživanijih ličnosti 20. veka, decenijama je predmet analize istoričara, ali sada se njegov život po prvi put posmatra i kroz genetiku. DNK je dobijen sa parčeta tkanine sa sofe iz bunkera, koju je, nakon pada Berlina 1945, uzeo američki pukovnik Rosvel Rozengren. Komad je kasnije dospeo u muzej, gde je omogućeno genetsko ispitivanje.

Genetičarka dr Turi King objašnjava da je autentičnost uzorka potvrđena: krv je degradirana u skladu sa starošću, a Y hromozom potpuno se poklapao s daljim Hitlerovim rođakom. Analiza je pokazala da je Hitler patio od Kallmannovog sindroma, ali se, kako naglašavaju stručnjaci, iz DNK ne može zaključiti kako se poremećaj manifestovao. Medijske tvrdnje o mikropenisu nemaju uporište u genetskom nalazu.

Drugo ključno otkriće odnosi se na dugogodišnju glasinu o Hitlerovom navodnom jevrejskom poreklu.

- Hitler nije imao jevrejsku krv… to je mit star sto godina - ističe dr Alex Kej, istoričar sa Univerziteta u Potsdamu. Podseća da je sam Hitler pokušavao da sakrije delove svoje biografije, rušio sela i uništavao dokumenta kako bi sprečio nagađanja o svojoj porodici.

Seciranje Hitlerove genetike otvorilo je i pitanje njegove psihološke predispozicije. Analiza je pokazala da je spadao u gornji jedan procenat rizika za šizofreniju, autizam i bipolarni poremećaj, ali su naučnici jasni: DNK sam po sebi ne objašnjava Hitlerovo ponašanje. Teške traume iz detinjstva, siromaštvo, gubici i političke okolnosti oblikovali su ga daleko više nego geni.

Iako izostaje senzacionalna „tajna formula zla“, istraživači naglašavaju da su nova saznanja važna jer spajaju istorijske činjenice i modernu genetiku, potvrđujući — ili rušeći — mitove koji kruže već ceo vek, piše Večernji list.