"BIO JE BOLJE OŠIŠAN I ODEVEN OD OSTALIH": Vesli Klark otkrio u Hagu detalje o HAŠIMU TAČIJU! Evo šta je rekao o njegovoj ulozi u ratu

Bivši komandant NATO Vesli Klark izneo je danas tvrdnju pred Specijalizovanim većima Kosova da bivši lider tzv. OVK Hašim Tači nije bio vojni komandant i da nije imao informacije sa terena.

Klark, koji kao svedok odbrane daje iskaz pred sudom u Hagu u slučaju protiv bivših lidera tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Kranisćiju rekao je da je na prvim sastancima sa Tačijem bilo problema u komunikaciji zbog jezika, dok je na trećem sastanku tražio pomoć od njega da bi znao gde da interveniše na terenu, ali je nije dobio jer Tači nije znao šta se dešava.

O Tačiju je, Klark rekao i da je bio bolje "ošišan i odeven" od ostalih, kao i da je pričao nemački, a slabo engleski jezik.

Klark je tvrdio da OVK nije imao sistem komandovanja i kontrolnu strukturu, već da je reč o pojedincima koji su nastojali da zaštite svoje porodice.

Za Tačija je rekao da on, kada ga je pitao, nije znao da navede gde se nalaze na teritoriji KiM mete, nije znao da mu odgovoru, dodajući da Tači "nije imao pojma šta se dešava".

On je ispričao i kako je NATO iz aviona gađao jedan objekat jer su mislili da je to jedna od baza srpske vojske, da bi se ispostavilo da su u objektu bili kosovski Albanci, dok su vozila srpske vojske bila oko objekta.

Foto: CHRISTOPHE SIMON / AFP / Profimedia, Veis David / ČTK / Profimedia, TIM OCKENDEN / AFP / Profimedia, UPI / Newscom / Profimedia

Vesli Klark

Klark je rekao da je to bio "užasan incident" i da su se zbog toga "užasno osećali".

Pričao je, odgovarajući na pitanja Tačijevog advokatskog tima, o tadašnjem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, tvrdeći da on tokom 1998. godine nije želeo da priča o situaciji na KiM i da je rekao da je to "unutrašnje pitanje".

Klark je detaljno objasnio kako je izgledao period pre bombardovanja, i koliko je puta upozoravao Miloševića da će ukoliko ne povuče snage sa KiM doći do bombardovanja.

On je tokom ispitivanja zastupao tezu da su Srbi vršili nasilje, a da su se Albanci samo branili.

Ispitivanje Klarka je predviđeno da traje oko dva dana. On je i ranije svedočio u Hagu ali protiv Miloševića 2003. godine.

Sudski proces protiv četvorice bivših komandanata tzv. OVK-a započeo je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu, dok se provestepena presuda očekuje početkom 2026. godine.

Oni su optuženi na osnovu individualne krivične odgovornosti i terete se za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke, kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode i zatvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta u AP Kosovu i Metohiji, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji.

Prema navodima, ta dela su izvršili pripadnici tzv. OVK-a protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. Sva četvorica su negirali krivicu.

U haškom pritvoru nalaze se od oktobra 2020. godine.