HITLER JE IMAO GENETSKI POREMEĆAJ ZBOG KOG MU SE NISU RAZVILI POLNI ORGANI? Najnovija analiza njegovog DNK nedvosmisleno pokazala - OVO JE ISTINA O NJEGOVOM POREKLU!

U maju 1945. saveznički vojnici istraživali su Hitlerov tajni bunker, kada je pukovnik Rozvel P. Rozengren iz američke vojske primetio jezivu priliku. Pukovnik, jedan od bliskih saradnika generala Ajzenhauera, uočio je sofu na kojoj se nacistički diktator ubio. Oduzeo je komad krvlju umrljane tkanine i poneo ga kući. Taj uzorak, star osamdeset godina, poslužio je naučnicima da učine nešto izvanredno – sekvencirali su Hitlerov DNK, piše londonski The Times.

Rezultati istraživanja biće predstavljeni u dokumentarcu Kanala 4, pod nazivom Hitlerova DNK: Nacrt diktatora. Naučnici su otkrili zapanjujuće detalje o Hitlerovom seksualnom razvoju, poreklu i mogućim neurološkim i psihološkim osobinama. Glavna genetičarka projekta, profesorka Turi King, poznata po identifikaciji posmrtnih ostataka Rikarda Trećeg, istakla je:

- Da je pogledao vlastite genetske rezultate, gotovo sigurno bi sam sebe poslao u gasnu komoru. Naravno, genetika ni na koji način ne može opravdati ono što je učinio.

Foto: Wikipedia/Bundesarchiv

Imao poremećaj koji remeti razvoj polnih organa

Istraživanje je otkrilo da je Adolf Hitler imao Kalmanski sindrom, genetski poremećaj koji ometa normalan pubertet i razvoj polnih organa. Lekarski pregled iz 1923. godine otkrio je nespušteni testis, a genetski nalazi sugerišu da je imao i povećan rizik za mikropenis, što potvrđuju i svedočenja iz Prvog svetskog rata, kada je bio maltretiran zbog veličine genitalija. Genetski podaci ukazuju da je teško uspostavljao seksualne veze, što bi moglo biti ključ za razumevanje njegovog opsesivnog fokusiranja na politiku. Istoričar Aleks J. Kei ističe:

- Drugi visokopozicionirani nacisti imali su žene, decu, čak i vanbračne veze. Hitler je jedina osoba među celim nacističkim vodstvom koja ih nema. Stoga mislim da je nacistički pokret mogao doći na vlast samo pod Hitlerom.

Foto: Credit: Scherl / SZ-Photo / Profimedia

Takođe, glasine da je Hitler imao jevrejskog pretka opovrgnute su analizom DNK – njegovi preci bili su austrijsko-nemačkog porekla. Genetski nalazi ukazuju na mogućnost autizma, šizofrenije i bipolarnog poremećaja, ali precizna dijagnoza nije moguća. Dr. Aleks Tsompanidis iz Kembridža objašnjava:

- Ne možemo znati, ne možemo postaviti dijagnozu. Kognitivni proces je verovatno bio pogođen, ali genetika nije sve.

Profesor Sir Sajmon Baron-Kohen iz Centra za istraživanje autizma u Kembridžu naglašava da društveni kontekst igra ključnu ulogu:

- Ponašanje nikada nije 100 posto genetsko. Povezivanje Hitlerove ekstremne okrutnosti s ljudima s ovim dijagnozama riskira njihovu stigmatizaciju.

DNK je analiziran sa komada tkanine uzetog sa sofe u bunkeru, a autentičnost je potvrđena poređenjem sa genetikom Hitlerovog rođaka. 

- Ljudi DNK vide kao čarobni štapić koji će odgovoriti na sve… Ne možete videti zlo u genomu. DNK je samo deo slagalice o tome ko je neko - King ističe.

Otkrića potvrđuju da je Hitlerov genom bio samo jedan od faktora u kombinaciji sa traumama iz detinjstva, iskustvima iz Prvog svetskog rata i društvenim kontekstom koji je omogućio njegov uspon i zločine. Antisemitizam i njegova okrutnost nisu bili genetski determinisani – to je bila društvena bolest i proizvod istorijskog okruženja.