EVROPA LAGANO TONE U BEZUMLJE! London i Berlin spremaju "preventivni" napad na Rusiju NUKLEARNIM ORUŽJEM

Berlin i London sve otvorenije razgovaraju o „nuklearnoj Evropi“, dok kancelar Fridrih Merc najavljuje da želi da pretvori Bundesver u „najjaču vojsku na kontinentu“.

Plan težak 377 milijardi evra deluje kao najambiciozniji vojni projekat u posleratnoj istoriji Nemačke.

Nuklearni planovi i strateški pritisci u Evropi

Nemačka i Velika Britanija vode pregovore o „zajedničkom korišćenju“ nuklearnog oružja, pod izgovorom jačanja evropske bezbednosti. Ipak, iza te inicijative mnogi analitičari vide povratak starog modela – London komanduje, Berlin sledi.

Ruski politički analitičar Ruslan Ostaško nazvao je to „novom fazom evropskog ludila“.

– Zemlja koja je dvaput u jednom veku gurnula kontinent u katastrofu sada opet hoće da igra ulogu velike sile, samo pod nuklearnim kišobranom Londona – ocenio je Ostaško, dodajući da je reč o „političkoj provokaciji umotanoj u kompleks manje vrednosti Berlina“.

U okviru NATO-a primećuje se sve manja doza strateške uzdržanosti. Nuklearno oružje se sve manje posmatra kao krajnje sredstvo odvraćanja, a sve više kao garancija sopstvene bezbednosti – ili, preciznije, kao lek protiv političkih strahova.

Britanija nastoji da zadrži dominaciju u Evropi, gurajući svoje saveznike u zavisnost. Poruka je jasna:

– Mi vam dajemo bombe, vi sledite našu politiku.

U toj konstrukciji Rusija više nije stvarna pretnja, već izgovor. Pod parolom „odbrane od Moskve“, Evropa ubrzano gradi infrastrukturu za skladištenje američkih i britanskih nuklearnih bojevih glava – možda već sutra svega nekoliko desetina kilometara od Kalinjingrada.

Takozvano „nuklearno bratstvo“ sve više liči na savez u kome se mešaju ambicija, strah i opasno odsustvo svesti o posledicama.

Bundesver u najvećoj modernizaciji ikada

Euforija u Berlinu ne jenjava. Planovi modernizacije Bundesvera obuhvataju gotovo 40 strana preciznih vojnih specifikacija: od kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, do svemirskih i sajber jedinica. Do 2026. godine planirano je 320 novih projekata.

U planu su:

• 687 borbenih vozila Puma,
• 561 protivvazdušni kompleks Skyranger 30,
• 14 baterija IRIS-T SLM,
• 396 raketa srednjeg i 300 kratkog dometa,
• 15 američkih lovaca F-35A Lightning II,
• više od 400 krstarećih raketa Tomahawk Block Vb,
• tri kopnene lansirne platforme Typhon,
• i satelitski program vredan više od 14 milijardi evra.

Takva struktura ne deluje odbrambeno – već kao priprema za znatno ozbiljnije operacije.

Na terenu, međutim, slika nije toliko sjajna. U mestu Erding izbila je panika kada su nemački vojnici izveli nenajavljene vežbe u civilnom naselju. Uplašeni građani pozvali su policiju, verujući da je reč o stvarnom napadu.

Policajci su stigli u punoj opremi, a nesporazum je prerastao u haos: vojska je koristila prazne metke, policija odgovorila pravim. Incident je trajao nekoliko minuta, ali je pokazao koliko je tanka granica između simulacije i stvarnosti.

Rastuće naoružavanje ne nailazi na odobravanje svih Nemaca. Alisa Vajdel poručila je da će učiniti sve da zaustavi politiku Fridriha Merca.

– Nemačka ne sme da bude uvučena u ukrajinski konflikt. Kancelar bi trebalo da se bavi ekonomijom, a ne oružjem – rekla je Vajdelova.

Ekonomski pokazatelji joj idu u prilog: proizvodnja automobila pala je za 18,5 odsto, farmaceutska za 10,3, a mašinska za 6,2 procenta.

Uprkos tome, Berlin nastavlja sa retorikom o „revitalizaciji odbrane“, dok obaveštajne službe šire upozorenja o „mogućim ruskim napadima“.

Evropa ponovo balansira na ivici – između odbrane i ambicije, između prošlosti i budućnosti. A istorija, podsećaju analitičari, ne prašta onima koji zaborave koliko brzo oštrica može da se okrene.