SPREMA SE NOVI RAT U EVROPI? Ulažu milijarde evra za obnovu bunkera i atomskih skloništa - svako dobija svoje mesto ispod zemlje!

Švajcarska, poznata po svojoj dugogodišnjoj neutralnosti, započinje sveobuhvatan projekat obnove ogromne mreže atomskih skloništa i bunkera civilne zaštite, ulažući stotine miliona evra kako bi osigurala zaštitu za gotovo devet miliona svojih stanovnika. Vlada u Bernu pozvala se na "promenljivu globalnu bezbednosnu situaciju“ i odlučila da modernizuje sistem koji se smatra jednim od najorganizovanijih na svetu, prenosi Vašington post.

U samom srcu Ciriha, ispod starog grada i srednjovekovnih ulica, nalazi se podzemna garaža Urania – ustvari moderno vojno utvrđenje na sedam spratova koje u slučaju nužde može da primi 11.000 ljudi, obezbeđujući im vodu, struju i filtrirani vazduh.

- Da biste naišli na njega, morate zaista da ga tražite - kaže turistički vodič Samanta Ešbah, dodajući da otkriće ovakvog objekta uvek izaziva veliko interesovanje turista i brojna pitanja o vojnoj istoriji zemlje.

Švajcarska ima dugu tradiciju civilne zaštite – služenje vojske ili civilne odbrane obavezno je, a zemlja poseduje oko 370.000 skloništa. Zbog novih globalnih napetosti, vlada je odlučila da uloži više od 250 miliona evra u obnovu 200 većih bunkera u narednih 15 godina, počev od 2026. godine. Naknada koju investitori plaćaju za izgradnju javnih skloništa porašće sa 930 na više od 1.500 evra po osobi, dok je za zamenu zastarelih ventilacionih i filtracionih sistema izdvojen fond od 1,2 milijarde dolara.

Istovremeno, vojska radi na novim idejama za pretvaranje postojećih utvrđenja u "teško osvojive odbrambene čvorove“. Ova obnova, ističu vlasti, direktna je posledica rata u Ukrajini koji je pokrenuo novu eru militarizacije u Evropi.

- Mentalitet bunkera deo je našeg nacionalnog DNK - objašnjava Silvija Berger Zijaudin, profesorka istorije sa Univerziteta u Bernu.

Prema rečima Danijela Jordija, načelnika Odeljenja za civilnu zaštitu, cilj je da zemlja bude spremna i za tzv. "polikrize“, situacije u kojima se više pretnji pojavljuje istovremeno.

- Privreda mora da funkcioniše i tokom rata. Ako radite u velikom gradu i dođe do vazdušnog napada, morate imati zaštitu za te ljude. Prioritet je i održavanje škola i zaštita dece od trauma - kaže on, dodajući da Švajcarska uči iz iskustava Ukrajine, Finske i Izraela.

Većina skloništa nalazi se u stambenim zgradama, a oko 1.700 objekata služi kao komandna mesta ili terenske bolnice. Svako sklonište građeno je od armiranog betona, sa protiveksplozivnim vratima i sistemima zaštite od nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja.

- Kada je počeo rat u Ukrajini, mnogi ljudi su počeli da pitaju o skloništima - kaže major Frank Armur iz civilne zaštite kantona Vod, dodajući da mreža bunkera građanima pruža "osećaj sigurnosti“.

Pored državnih ulaganja, švajcarsko znanje o izgradnji bunkera postalo je globalni biznis.

- Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku izazvali su skok potražnje za privatnim skloništima - navodi Ksavije Brun, direktor kompanije Bunker Svis, čiji projekti koštaju između 46.000 i 93.000 dolara. U Sjedinjenim Državama, luksuzne verzije bunkera dostižu i milion dolara, dok se osnovni modeli prodaju za oko 20.000.

Za Eriha Brejtenmozera, vlasnika tvrđave Furggels iz 1939. godine, modernizacija bunkera je pitanje zdravog razuma.

- Noa nije gradio arku tokom potopa - gradio ju je pre potopa - kaže on.

- Možda vam nikada neće trebati, ali ako vam zatreba, bićete srećni što je imate.

Izvor: Index/Blic/Republika/B.S.

Bonus video: