LEKARI UPOZORAVAJU! Obratite pažnju, pojavila se smrtonosna bakterija koja ne može da se leči antibioticima

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da su bolnice širom sveta zabeležile alarmantan porast uobičajenih infekcija koje su otporne na antibiotike, a lekari kažu da će se broj smrtnih slučajeva uzrokovanih otpornošću na lekove naglo povećati u narednim godinama.

Porast otpornosti na antibiotike postaje globalna kriza

Nagli porast otpornosti bakterija na antibiotike može imati smrtonosne posledice. Podaci pokazuju da je broj otpornih bakterija dostigao zabrinjavajući nivo, što bi u narednim decenijama moglo dovesti do značajnog rasta smrtnosti povezanih sa bakterijskim oboljenjima.

Prema podacima za 2023. godinu, jedna od šest potvrđenih bakterijskih infekcija pokazala je otpornost na antibiotike.

Više od 40 odsto antibiotika izgubilo je delotvornost protiv uobičajenih infekcija krvi, urinarnog trakta, creva i seksualno prenosivih bolesti u periodu od 2018. do 2023. godine.

Najveći problem zabeležen je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde su zdravstveni sistemi slabije opremljeni, što dodatno otežava prevenciju i lečenje.

Izveštaj SZO, zasnovan na analizi više od 23 miliona slučajeva iz 104 zemlje, pokazuje da je u jugoistočnoj Aziji i istočnom Mediteranu čak trećina infekcija otporna na lekove, dok je u Africi otpornost prisutna kod jedne od pet infekcija.

Antimikrobna rezistencija i posledice po javno zdravlje

Antimikrobna rezistencija nastaje kada bakterije vremenom razviju mehanizme za preživljavanje uprkos lečenju. Samo 2021. godine je 7,7 miliona ljudi širom sveta umrlo od bakterijskih infekcija, a otpornost na lekove bila je povezana sa oko milion tih smrtnih slučajeva.

Poseban razlog za zabrinutost predstavljaju gram-negativne bakterije, poput Ešerihije koli, koje izazivaju teške infekcije - od sepse do otkazivanja organa.

Više od 40 odsto Ešerihije koli i preko polovine sojeva bakterije Klebsiella pneumoniae više ne reaguje na lekove koji se najčešće koriste, dok u pojedinim delovima Afrike otpornost dostiže čak 70 odsto.

Problem postaje još veći jer bakterije sve više postaju otporne i na antibiotike poput karbapenema i fluorokinolona - lekova koji se koriste u najtežim slučajevima. To znači da se efikasne opcije lečenja sve više sužavaju.

Stručnjaci upozoravaju da razvoj novih antibiotika ne prati tempo pojave otpornosti. U mnogim slučajevima, čak i kada postoje novi lekovi, oni ne stižu do pacijenata kojima su najpotrebniji. Ako se trend nastavi, broj smrtnih slučajeva povezanih sa antimikrobnom rezistencijom mogao bi da poraste za čak 70 odsto do 2050. godine.

Prema izveštaju SZO, svet i dalje ne uspeva da nadoknadi lekove koji gube efikasnost, pa se posledice već osećaju u bolnicama širom planete. Iako se godinama upozorava na prekomernu upotrebu antibiotika, taj pristup više nije dovoljan - pored kontrole potrošnje, neophodno je ubrzati razvoj novih lekova i obezbediti njihovu racionalnu primenu.

Istovremeno, borba protiv antimikrobne rezistencije mora uključivati jačanje sistema nadzora i dijagnostike, unapređenje pristupa antibioticima uskog spektra, kao i mere prevencije kroz bolju higijenu, sanitarne uslove i vakcinaciju, prenosi "Gardijan".