AMERIKA TRAŽI STVARANJE DEMILITARIZOVANE ZONE! Ukrajinci bi morali ovoliko da se povuku, kontrolu bi vršili Moskva i Kijev

Nakon intenzivnih diplomatskih napora tokom vikenda, porasle su šanse za eventualni početak mirovnih pregovora Kijeva i Moskve.

Dojče vele (DW) objavio je analizu o tome koliku ulogu u tome može da igra američka ideja o demilitarizovanoj zoni duž linije fronta. Navodi se da SAD predlažu stvaranje demilitarizovane zone u Ukrajini koju bi kontrolisale i Ukrajina i Rusija.

To bi bila zona dubine 15 kilometara sa obe strane trenutne linije fronta između ukrajinskih oružanih snaga i ruskih trupa. Ideju je izneo specijalni predstavnik američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu, bivši general Kit Kelog, u intervjuu za Foks njuz.

Foto: DOMINIQUE FAGET / AFP / Profimedia

- To znači da će biti stvorena jasno kontrolisana zona od 30 kilometara. Moguća kršenja biće evidentirana - rekao je specijalni izaslanik SAD, dodajući da bi kontrolu nad tim bezbednosnom pojasom mogla da preuzme "koalicija voljnih".

Ukrajina je, čini se, spremna za takvu privremenu, demilitarizovanu zonu. Američki general rekao je i to da bi Ukrajina vremenom mogla da povrati kontrolu nad izgubljenim teritorijama, kao što je to bio slučaj sa Nemačkom, koja je posle Drugog svetskog rata podeljena na dve države, a ponovo ujedinjena 1990. Ili poput baltičkih država, koje su postale deo SSSR, što Zapad nije priznao.

- Teritorija koju sada kontrolišete i za koju ste se borili pripada vama, a drugo je pitanje šta će se desiti za pet ili deset godina. To znači zamrzavanje borbi na sadašnjim pozicijama i upravo to je ono što su Ukrajinci spremni da urade - rekao je Kelog, prenosi Kurir.

Da li bi Ukrajinci zamrznuli rat

U vreme objavljivanja ovog članka, zvanični Kijev još se nije oglasio po tom pitanju. Taras Šamajda, šef pokreta "Prostor slobode", zahtevao je od ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova da zvanično saopšti da li je Ukrajina zaista spremna da povuče svoje trupe za 15 kilometara i koja područja treba demilitarizovati.

- Po kojim bi zakonima ta teritorija bila regulisana? Kakve bi vlasti tamo postojale? Kakva bi bila misija stranih trupa u toj zoni? Da li bi tamo bile stacionirane trupe iz neutralnih država ili možda i iz država koje su na strani Rusije? Šta bi te trupe uradile ako bi Rusi iznenada želeli da okupiraju kompletnu ili deo te bezbednosne zone od 30 kilometara - napisao je taj aktivista na svojoj stranici na Fejsbuku.

Na ta pitanja još nema odgovora.

Da li će SAD da izvrše pritisak na Rusiju

Petro Burkovski, izvršni direktor ukrajinske Fondacije za demokratske inicijative Ilka Kučeriva, smatra da je predlog SAD razuman. Ukrajina bi, smatra, mogla s tim da se složi. Kao pozitivan istorijski primer demilitarizovane zone, on navodi iskustvo sporazuma iz Kemp Dejvida iz 1979. između Egipta i Izraela.

U to vreme, SAD su delovale kao posrednik, uspostavljena je demilitarizovana zona pod kontrolom američkih posmatrača, a trupe su razdvojene nakon prekida vatre. Burkovskij smatra da bi povlačenje trupa i privremeni prekid vatre mogli da budu prvi opipljivi korak ka okončanju rata.

Tridesetodnevni prekid vatre i uspostavljanje demilitarizovane zone od 30 kilometara teoretski bi bili mogući, smatra on, ali i dodaje da je najvažniji preduslov saglasnost Rusije, koja do sada nije pokazala takvu spremnost.

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da "još nije čuo nikakve izjave iz Kijeva u vezi s demilitarizovanom zonom". Oleksandar Čara, izvršni direktor kijevskog Centra za odbrambene strategije, ocenjuje da američki predlog za demilitarizovanu zonu od 30 kilometara ostaje samo "ideja na papiru".

- Rusija ima resurse i ima cilj. Oni neće stati dok se ne predamo i mogu da kombinuju diplomatske strategije dok Amerikanci nastavljaju da vrše pritisak na nas. U međuvremenu, evropska koalicija koja nas podržava biće zgažena, a oni istovremeno nastavljaju da nas ubijaju - rekao je Čara.

BONUS VIDEO