OD MAFIJE, PREKO PRONEVERA DO ZATVORA! Evo šta će sve Lav XIV morati da sredi u Vatikanu!

Uprkos pristojnim prihodima od vatikanskih bolnica, muzeja, donacija vernika i biskupija, kao i od izdavanja brojnih nekretnina, vatikanske finansije hronično su u deficitu, a vatikanski penzioni fond nalazi se u velikoj strukturnoj neravnoteži.

Iako Vatikan ne objavljuje redovno podatke o stanju svojih finansija, za 2023. godinu objavljen je konsolidovani gubitak od skoro 70 miliona evra, na prihod od 1,2 milijarde evra.

Finansijski skandali prate ga kroz istoriju. Vatikanska banka, odnosno Ustanova za verska pitanja (IOR), savršen je primer za to.

Foto: Tanjug/AP Photo/Antonio Calanni

Veze sa mafijom

IOR je dugogodišnji glavni akcionar važne italijanske banke Ambrosiano, optužene za pranje novca od droge i mafije.

Godine 1982., nakon što je otkriven manjak od 1,2 milijarde američkih dolara, Ambrosiano je proglasio bankrot, prepustivši Vatikanskoj banci da plati poveriocima dug od preko 240 miliona dolara.

Iste godine, direktor Ambrosiana Roberto Kalvi pronađen je obešen ispod mosta u Londonu, a italijanske sudije kasnije su izjavile da je možda reč o mafijaškom ubistvu.

Papa Franja, izabran 2013. godine, zatekao je i dalje osetljivu situaciju. SAD su upravo stavile Vatikan na spisak zemalja koje potencijalno peru novac, mada nije proglašen visoko rizičnim, već je svrstan u srednju kategoriju zemalja koje izazivaju „zabrinutost”. Banka Italije je deaktivirala terminale za plaćanja u Vatikanu.

Foto: Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino

Papa Franja je 2014. godine osnovao Sekretarijat za ekonomiju i na njegovo čelo postavio australijskog kardinala Džordža Pella, koji je bio poznat kao veoma direktan, a koji će kasnije u svojoj zemlji biti oslobođen krivice u aferi pedofilije.

Na čelo upravnog odbora Vatikanske banke postavio je laika iz bankarskog sveta, Žan-Batista de Fransua.

- Kada sam došao, nije bilo jake uprave, pravila se nisu poštovala i nismo imali dobre ovlašćenja - izjavio je u petak novinaru AFP-a.

Proverena su ulaganja Vatikanske banke – odbačena su ona u firme povezane sa naoružanjem, eutanazijom i abortusom, i uvedeno je nekoliko mera za jačanje transparentnosti, ali ne bez poteškoća.

Fransua je rekao da je bilo oko 5000 računa koji nisu imali nikakve veze sa Vatikanom, pa su zatvoreni.

Ugled Vatikana se poboljšava. Uveo je SEPA sistem, jedinstveni evropski platni prostor u evrima, i dobio čestitke Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca.

Ali „sprovesti reforme u Rimu je kao čistiti egipatsku sfingu četkicom za zube,” rekao je Franja 2017. Skandali nisu prestali.

Foto: Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino

Pronevera

Jedan od njegovih bliskih savetnika, uticajni kardinal Anđelo Beću, umešan je u aferu pronevere novca od godišnjih donacija.

U pitanju su štetna ulaganja za Crkvu, pre svega kupovina luksuzne zgrade u Londonu za 350 miliona evra, zbog čega je Vatikan izgubio između 130 i 180 miliona evra, po navodima tužilaštva.

Beću je 2023. godine osuđen na vatikanskom sudu na pet i po godina zatvora.

Osim pitanja transparentnosti, Papa Lav XIV će morati da se bori protiv kontinuiranog smanjivanja donacija – koje čine 17 odsto prihoda Svete Stolice – u kombinaciji sa rastućim troškovima za zaposlene (+6 odsto u 2023).

Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini

Moraće da se pozabavi i penzionim sistemom. Franja je u novembru izjavio da taj sistem ne može „na srednji rok garantovati” isplatu penzija „budućim generacijama”.

Ali Fransua nije zabrinut: „Franja je započeo proces, siguran sam da će ga Lav XIV nastaviti.”

Za novog papu, istorija se ponavlja. Pre Franje, Benedikt XVI je već uveo prve mere protiv pranja novca i za interne istrage, što će se pokazati korisnim u aferi Beću.

Finansijski problemi prate mikro-državu od samog njenog nastanka 1929. godine. Gubitkom Papinske Države, vatikanske finansije su se urušile.

Italija, na čelu sa fašističkim diktatorom Benitom Musolinijem, uključila je 1929. u Lateranske ugovore, kojima je zvanično stvorena Država Vatikan, i isplatila naknadu od četiri milijarde lira, što bi danas sa inflacijom odgovaralo otprilike 4,2 milijarde evra.

BONUS VIDEO