SVET NA IVICI VELIKOG RATA: Pitanje više nije da li je sukob moguć, već kada će izbiti i šta će biti INICIJALNA KAPISLA

Globalna vojna potrošnja dostigla je rekordne nivoe 2024. godine, sa ukupno 2,72 biliona dolara izdvojenih za naoružanje i vojne kapacitete širom sveta. Ovo predstavlja rast od 9,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu – najveći godišnji skok od kraja Hladnog rata – i jasno ukazuje na to da svet ulazi u novu eru intenzivne militarizacije, prenosi Jutarnji list.

Podaci koje je objavio Međunarodni institut za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI) ukazuju na zabrinjavajući trend – više od 100 zemalja povećalo je svoje vojne budžete u 2024. godini. Taj porast nije ograničen na određene regione; zahvatio je čitav svet, uz najintenzivniji rast u Evropi i na Bliskom istoku, kao direktna posledica rastućih geopolitičkih tenzija i vojnih sukoba.

Evropa ponovo u senci oružja

Rat u Ukrajini nastavlja da redefiniše bezbednosnu arhitekturu Evrope. Ukupna vojna potrošnja na kontinentu porasla je za 17 procenata, prevazilazeći čak i nivoe iz poslednjih godina Hladnog rata. Rusija, kao ključni akter u ovom sukobu, povećala je svoje vojne izdatke na 149 milijardi dolara, što je čak 38 procenata više nego 2023. godine. Ta suma sada čini 7,1 procenat ruskog BDP-a i gotovo petinu svih državnih rashoda.

Foto: Shutterstock

S druge strane, Ukrajina troši gotovo sve poreske prihode na finansiranje vojske. Sa budžetom od 64,7 milijardi dolara, vojna potrošnja te zemlje iznosi čak 34 posto BDP-a, što je najviše na svetu. Iako ta suma čini samo 43 odsto ruskog vojnog budžeta, u relativnim okvirima Ukrajina nosi najveći teret oružanog konflikta.

Da li je svet na ivici novog globalnog sukoba?

Ova ubrzana militarizacija dolazi uz ozbiljne ekonomske i društvene posledice. Prema upozorenju SIPRI-ja, vlade širom sveta sve više daju prednost vojnoj bezbednosti nauštrb ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i socijalne programe. "Ekonomski i društveni kompromisi mogli bi značajno uticati na društva u godinama koje dolaze", navodi se u izveštaju.

Istorija nas uči da intenzivno naoružavanje nikada nije bez posledica. Kada se svi ključni globalni akteri – od SAD, preko Rusije i Kine, do država Bliskog istoka – nalaze u fazi vojne ekspanzije, pitanje više nije da li je sukob moguć, već kada i pod kojim povodom bi mogao da izbije.