KARDINALI UMIRALI TOKOM KONKLAVE, A NAKON 5 DANA JEDU SAMO HLEB I VODU! Tokom istorije bilo je veoma teško izabrati novog PAPU, a EVO kakva je danas situacija!

Godine 2005. Benedikt XVI izabran je za samo dva dana (četiri glasanja), a Franjo 2013. takođe za dva dana (pet glasanja).

Kardinalima koji budu birali naslednika pape Franje zadatak će biti lakši nego što je bio njihovim prethodnicima, koji su nekada morali da izdrže spartanske uslove ili su bili zatvoreni toliko dugo da su neki i umrli.

Foto: Antonietta Baldassarre/AP/Tanjug

Evo nekoliko zanimljivih trenutaka iz istorije izbora papa.

Golubica odlučila ko će biti papa

Godine 236. hrišćanska zajednica u Rimu raspravljala je o potencijalnim kandidatima za papu kada je bela golubica sletela na glavu prolaznika, Fabijana.

- Tada su svi, podstaknuti božanskim nadahnućem, željno i svim srcem uzviknuli da je Fabijan dostojan - zapisao je crkveni istoričar Euzebije. Za Fabijana to ipak nije bio naročiti blagoslov, jer je 14 godina kasnije stradao kao mučenik pod carem Decijem, koji je pokrenuo progon hrišćana.

Podmićivali senatore i kraljevske zvaničnike

U ranoj Crkvi pape su birali članovi klera i rimske aristokratije, a glasanja su često bila predmet spletki. Jedan od najzloglasnijih izbora bio je 532. godine, nakon smrti Bonifacija II, kada je "veliko podmićivanje kraljevskih zvaničnika i uticajnih senatora" odigralo ključnu ulogu, prema P.G. Maksvel-Stjuartu u "Hronici papa".

Na kraju je izabran običan sveštenik Merkurije, koji je promenio ime u Jovan. Tek 1059. godine papa Nikola II. dao je isključivo pravo kardinalima da biraju papu.

Zaključavanje papa

Ideja o zaključavanju kardinala kako bi se ubrzalo donošenje odluke pojavila se u 13. veku. Reč "konklava" potiče od latinskog izraza koji znači "sa ključem". Godine 1241, kada se izbor odugovlačio, šef rimske vlade zaključao je kardinale u trošnu zgradu, bez osnovne higijene i lekarske pomoći.

Foto: tanjug/AP/Gregorio Borgia

Prema Frederiku Baumgartneru u knjizi "Iza zaključanih vrata: Istorija papinskih izbora", odluka je doneta tek nakon što je jedan kardinal umro, a Rimljani zapretili da će njegovo telo koristiti za odlučivanje. Posle 70 dana, izabran je Goffredo Castiglioni, koji je postao Celestin IV.

Naduža konklava 3 godine

Najduža konklava u istoriji trajala je skoro tri godine, nakon smrti Klementa IV u novembru 1268. godine. Održavala se u Viterbu, blizu Rima.

Od kraja 1269. kardinali su pristali da budu zaključani, a 1270. lokalno stanovništvo skinulo je krov sa zgrade u pokušaju da ubrza izbor. Engleski kardinal je u šali rekao da će bez krova Sveti Duh lakše sići. Konačno, Teobaldo Visconti je izabran i postao papa Grgur X. u septembru 1271.

Posle 5 dana jedu samo hleb, vodu i vino

Kao odgovor na haos koji je pratio njegov izbor, Grgur X. promenio je pravila: kardinali su morali da se okupe najkasnije deset dana nakon smrti pape, a obroci su im se smanjivali s vremenom. Ako odluka ne bi pala za tri dana, obroci bi bili svedeni na samo jedno jelo, a posle pet dana samo na hleb, vodu i vino, prema knjizi Džona L. Alena "Konklava". Kardinalima je tokom konklave bilo zabranjeno da koriste sopstvene prihode.

Spavali na poljskim krevetima

Konklave se vekovima održavaju u Apostolskoj palati, a od 1878. godine u Sikstinskoj kapeli. Kardinali su spavali na poljskim ležajevima u improvizovanim odeljcima, pri čemu je desetorici kardinala pripadala samo jedna kupaonica, prema Alenovoj "Konklavi".

Prozori su bili zatvoreni, a 1978. godine, tokom vrelog avgusta, skoro je izbila pobuna zbog nemogućnosti da se otvore prozori. Nakon izbora Jovana Pavla II, izgrađen je pansion Svete Marte vredan 20 miliona dolara, gde su kasnije boravili i kardinali, a danas i papa Franjo.

Pansion ima više od 100 apartmana i dvadesetak jednokrevetnih soba, ali su i tamo tokom konklave prozori zatvoreni. Godine 1978. održane su dve konklave: na prvoj je izabran Albin Lučijani (papa Jovan Pavle I), koji je preminuo 33 dana kasnije, a njegove prve reči bile su: "Neka vam Bog oprosti ono što ste učinili!"

Nema više dugih konklava

Tehnički, svaki kršteni muškarac može postati papa, ali poslednji koji nije bio kardinal pre izbora bio je nadbiskup Barija, Bartolomeo Prinjano, koji je postao Urban VI. 1378. godine. Najduža konklava u novijem vremenu održana je 1831. godine i trajala je više od 50 dana, kada je izabran Grgur XVI.

U 20. veku najduža konklava trajala je pet dana i 14 glasanja, kada je 1922. godine izabran Pije XI. Godine 2005. Benedikt XVI. izabran je za samo dva dana (četiri glasanja), a papa Franjo 2013. takođe za dva dana (pet glasanja).