PAPA FRANJA U BORBI PROTIV KORUPCIJE ISPRAZNIO KASU VATIKANA! Procesi koštali Svetu Stolicu, velika kriza na pomolu

Papa Franjo, tokom svog pontifikata, sproveo je široke reforme koje su značajno uticale na Vatikansku banku, poznatu kao Institut za verska dela (IOR). Ove reforme su dovele do čišćenja u skandalima koji su obeležavali ovu instituciju, ali su istovremeno i ozbiljno ispraznile njene kase. S obzirom na to, Sveta Stolica se sada suočava sa neizvesnom finansijskom budućnošću. Na horizontu se nazire izbor novog pape, koji dolazi u trenutku kada su pitanja oko budućnosti Katoličke crkve posebno važna.

Pored uobičajenih teoloških podela, kao što su pitanja o ženidbi sveštenika i stavovi prema pravima LGBT+ osoba, insajderi iz Vatikana naglašavaju da će na predstojećem konklavu biti razmatrane i druge, manje teološke, ali veoma važne teme. Kardinali već razmatraju ko bi mogao postati „generalni direktor“ Vatikana, što ukazuje na potrebu za vođom koji ne samo da razume duhovne aspekte crkve, već i moderne menadžerske veštine. Ovaj pristup može iznenaditi one koji Vatikan vide isključivo kao duhovni centar za 1,4 milijarde katolika, ali je važno napomenuti da je Vatikan i suverena država sa diplomatskim predstavništvima u 183 zemlje.

Papa Franjo je tokom svog mandata nastojao da uvede transparentnost i savremene finansijske principe u rad Svete Stolice. Međutim, suočavao se s otporom unutar kurije, koju su činili tradicionalisti spremni da sabotiraju njegove napore. Sledeći papa će se suočiti s izazovom da prepozna značaj Franjinih reformi, jer bi neprepoznavanje tog značaja moglo otvoriti vrata starim skandalima.

Povratak u 2012. godinu, kada je evropska Komisija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (Moneyval) objavila izveštaj o Vatikanskoj banci, otkriva ozbiljne probleme sa finansijama Svete Stolice. IOR je tada raspolagao sa više od 8 milijardi dolara na više od 33.000 računa, ali je istovremeno bio umiješan u brojne afere, uključujući poslovanje sa nacistima i pranje novca. Moneyval je zaključio da Vatikan nije ispunio polovinu od 45 preporuka, što je dodatno ukazalo na potrebu za reformama.

Kada je Franjo izabran za papu 2013. godine, Crkva se suočavala s gubitkom vernika, posebno u Latinskoj Americi i Africi. Kao jezuita i skeptik prema kapitalizmu, Franjo je želeo da Crkva bude siromašna i za siromašne, što je potvrdio javnom izjavom o svojoj želji za reformom. Njegova borba za transparentnost i smanjenje skandala u Vatikanu ostavlja nas u iščekivanju kako će se stvari odvijati u budućnosti, posebno s predstojećim izborom njegovog naslednika.