OVAKO BI IZGLEDALA RASPARČANA UKRAJINA, KOJU PREDLAŽE PUTIN! Zelenski se trese od te pomisli, a ona sve izvesnija

Ruski predsednik Vladimir Putin predstavio je novi mirovni predlog koji bi omogućio Rusiji da zadrži sve teritorije koje trenutno kontroliše u Ukrajini. Ovaj plan podrazumeva da bi Moskva mogla da se odrekne delića četiri delimično okupirane oblasti, koje su i dalje pod upravom Kijeva, čime bi praktično zadržala oko 18% teritorije Ukrajine. Ova površina je uporediva sa veličinom Srbije i Crne Gore zajedno, što dodatno naglašava značaj i obim ruskog prisustva u ovom delu Evrope.

Ukoliko bi ovaj predlog bio prihvaćen, Ukrajina bi izgubila oko 108.639 km², što predstavlja skoro petinu njene teritorije. Ovaj gubitak bi imao dalekosežne posledice i predstavljalo bi jednu od najznačajnijih promena granica u Evropi u novijoj istoriji. U okviru okupiranih oblasti, Rusija kontroliše otprilike 98,6% Luganska, 62,6% Donjecka, 71,9% Zaporožja i 69,3% Hersona. Kada se uzme u obzir i Krim, jasno je da Rusija drži značajan deo ukrajinske teritorije, uključujući ključne gradove i strateške pravce koji se protežu do Krima.

Sudbina ovog plana u velikoj meri zavisi od stava Sjedinjenih Američkih Država, posebno Donalda Trampa. Prema informacijama iz britanskog "Telegrapha", Trampov mirovni plan obuhvata nekoliko ključnih tačaka, uključujući trenutni prekid vatre i obustavu svih ofanzivnih dejstava. Takođe, jedan od uslova je ukidanje ukrajinskih ambicija ka NATO-u, ali uz mogućnost pristupanja Evropskoj uniji. U okviru ovog plana, predviđeno je i priznanje Krima kao dela Rusije, što predstavlja kontroverznu tačku koja se ne sviđa Kijevu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jasno je stavio do znanja da njegova zemlja nikada neće priznati ruski suverenitet nad Krimom. Ova izjava ukazuje na to da su pregovori i dalje daleko od rešenja, a s obzirom na to da je američka delegacija otkazala dolazak u London na pregovore, stiče se utisak da se mirovni proces suočava sa ozbiljnim preprekama. Ukrajina se i dalje bori za svoj suverenitet, dok se na međunarodnoj sceni oblikuju novi odnosi i strategije u vezi sa ovom krizom.<