"RIZICI I IZAZOVI SU VELIKI... NE TREBA DA SE ZAVARAVAMO" Ruski eksperti izrazili oprezan optimizam u vezi razgovora Putina i Trampa

Ruski eksperti izrazili su oprezan optimizam u vezi sa telefonskim razgovorom Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Predsednik Upravnog odbora Fondacije za razvoj i podršku Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj", Andrej Bistricki, upozorava na preuranjene zaključke.

- Distanca koja ostaje da se pređe od trenutnog razgovora do neke vrste punopravnog sporazuma je neverovatno duga i neverovatno teška. Nema ništa opasnije od neozbiljnosti i površnosti, jer su rizici i izazovi veliki - rekao je on.

Naučni direktor Instituta za svetsku vojnu ekonomiju i strategiju Visoke ekonomske škole Nacionalnog istraživačkog univerziteta, Dmitrij Trenin, izrazio je nadu da će dijalog koji su strane pokrenule omogućiti Rusiji da ostvari ciljeve vojne operacije, ali je naglasio da će konačan rezultat zavisiti i od situacije na bojnom polju.

Po njegovom mišljenju, diplomatsko rešenje konflikta će odgovarati Moskvi samo ako se može posmatrati kao pobeda i eliminisati ono što rusko rukovodstvo smatra osnovnim uzrocima sukoba. Ekspert je istovremeno upozorio da se pregovori neće nužno odvijati na način koji želi Moskva.

- Ne treba da se zavaravamo, iza nas su mnoga razočaranja u vezi sa politikom zapadnih zemalja - objasnio je Trenin.

Istu zabrinutost izrazio je i Andrej Kortunov, ekspert Međunarodnog kluba "Valdaj". On je podsetio da su dva predsednika 2018. godine održala samit u Helsinkiju, što je potom izazvalo nade koje nisu opravdale očekivanja: odnosi se nisu poboljšali, već su nastavili da se pogoršavaju.

- Prvi kontakt dvojice lidera je neophodan, ali ne i dovoljan uslov za plodonosan dijalog. Sada će, po svoj prilici, Moskva i Vašington dati zeleno svetlo raznim birokratskim strukturama: diplomatama, vojsci, obaveštajnim službama, a možda i stručnjacima na "drugom koloseku", da počnu da rade na konkretnim pitanjima koja bi kasnije mogla da budu deo dnevnog reda samita - naveo je on i dodao da bi za njegovu pripremu moglo biti potrebno nekoliko meseci.

Prema rečima Kortunova, strane će morati da urade ozbiljan posao kako bi pronašle zajednički jezik, a ukrajinski kolosek, iako centralan, daleko je od toga da je jedini. To može biti dopunjeno pitanjima vezanim za iranski nuklearni sporazum, palestinsko-izraelski sukob i situaciju u severoistočnoj Aziji, ovo drugo je ono što je šef Pentagona nazvao prioritetom za novu administraciju.

Trampovu odluku da u tim pregovarača sa Moskvom uključi Stiva Vitkofa, a ne Kita Keloga, čiji je mandat direktno vezan za ukrajinsku krizu, Kortunov objašnjava činjenicom da je upravo Vitkof bio autor prvog diplomatskog iskoraka u ruskom pravcu, razmene Fogela za Vinika, i što ga Tramp doživljava kao osobu koja je sa Kremljom sposobna da pronađe zajednički jezik.

- Američka administracija će pipkati kroz ovo, a Kelog će, verovatno, biti prisutan u ovoj jednačini u ovom ili onom obliku, ali pošto smo u veoma ranoj fazi formiranja Trampovog tima, moguće su razne smene, a oblasti odgovornosti pojedinih zvaničnika nisu baš jasno raspoređene - rekao je on.

Bistricki je sugerisao da je Trampov potez mogao biti diktiran željom da se stvori raznovrstan tim, koji bi uključivao i visokorangirane pregovarače i ljude sa nižim nivoom odgovornosti, ali sa sposobnošću da ispita stavove sagovornika.

- Ljudi na nižem nivou mogu se čak i svađati, ali njihove starije kolege će to umanjiti. Ovaj pristup stvara dodatni prostor. Da se ​​diskusija ne bi zavela u ćorsokak, potrebno je ostaviti neke rezervne poteze: Ovi se nisu složili, ima drugih, razgovaraće o tome - objasnio je stručnjak.