FRANCUSKA PRED KOLAPSOM! Posle pada VLADE i smene premijera sve je krenulo u PROPAST!

Kada je premijer Francuske Mišel Barnije predstavio plan za smanjenje deficita u oktobru, obećavajući smanjenje javnog deficita sa oko 6% BDP-a na 3% do 2029. godine, to je viđeno kao pokušaj da se francuska ekonomija usmeri ka mirnijim vodama, prenosi DW.

Međutim, u sredu je francuski parlament odbio njegov predlog glasajući za smenu Barnijeove vlade, što je preokrenulo njegove nade da izbegne ekonomsku oluju.

Po prvi put u više od 60 godina, Nacionalna skupština je odobrila motion o poverenju, koji je predložila radikalna leva opozicija, a ključnu podršku dala je i krajnja desnica na čelu sa Marin le Pen.

Poslanici su reagovali na Barnijeovu odluku da poveže glasanje o delu budžeta za 2025. godinu — prvi korak ka smanjenju deficita u skladu sa fiskalnim pravilima Evropske unije — sa posebnim ustavnim mehanizmom, koji omogućava da se zakoni zaustave samo putem motion-a o smeni vlade.

Premijer nije imao većinu u parlamentu i predvodio je koalicionu vladu koja se sastojala od partije predsednika Emanuela Makrona, Renesanse, i konzervativnih republikanaca, nakon vanrednih parlamentarnih izbora u julu. Makron je raspisao te izbore nakon što je njegova stranka osvojila drugo mesto na parlamentarnim izborima u junu, sa manje od polovine glasova, u odnosu na krajnju Nacionalnu desnicu.

Ono što je izgledalo kao jedini način da Barnije izvede budžet kroz parlament, sada se obilo o glavu.

Osnovna slabost francuske ekonomije

Najnovija kriza dolazi u trenutku kada su neki ekonomski pokazatelji relativno stabilni. Predviđa se da će BDP Francuske rasti za 1,1% ove godine, dok se predviđa da će BDP Nemačke opasti za 0,2%. Nezaposlenost je 7,4%, što je relativno nisko za Francusku. Inflacija je pala na oko 2% u odnosu na 5% pre nekoliko godina.

Međutim, Denis Feran, šef pariškog istraživačkog instituta za ekonomiju Rexecode, smatra da ovi relativno dobri podaci ne mogu da sakriju činjenicu da je francuska ekonomija oslabljena poslednjih godina.

- Francuske i evropske kompanije postale su manje konkurentne u odnosu na kineske, jer su naši proizvodni troškovi porasli za 25% od 2019. godine. U Kini su porasli samo 3% u istom periodu - rekao je Feran za DW.

On to pripisuje godinama visoke inflacije, rastu kamatnih stopa i ogromnom skoku cena energije, naročito nakon što je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine, što je, kako kaže, dovelo do „mnogo opreza“.

- Radimo kvartalnu anketu među vlasnicima 1.000 malih i srednjih preduzeća u Francuskoj o njihovom investicionom ponašanju i u oktobru je samo 36% njih planiralo da održi svoja ulaganja, dok je 45% reklo da će ih odložiti, a 18% želelo da ih otkaže - rekao je Feran.

- Ovaj trend je počeo da se pojavljuje početkom godine, ali je zaista dobio na snazi nakon julskih vanrednih parlamentarnih izbora - dodao je.

Anketa sprovedena sredinom novembra od strane britanske konsultantske firme Ernest & Young (EY) među 200 međunarodnih šefova firmi dala je slične rezultate: otprilike polovina njih je smanjila ili odložila svoje investicione projekte. Francuska je od 2019. godine na vrhu EY-ovog istraživanja o atraktivnosti ulaganja u Evropi.

Broj stečajeva u porastu

Filip Druon, advokat za bankrot i restrukturiranje u pariskoj advokatskoj kancelariji Hogan Lovells, potvrđuje da su investitori oprezni.

- Vrlo je teško pronaći kupce za kompanije koje su otišle u administraciju. Trenutno upravljam sa 60 takvih slučajeva, što je mnogo - rekao je Druon za DW, dodajući da je broj stečajeva sada na nivou kao tokom finansijske krize 2008. godine.

Očekuje se da će ove godine oko 65.000 firmi podneti zahtev za insolventnost, u poređenju sa 56.000 prošle godine.

Druon smatra da je porast stečajeva samo delimično rezultat efekta „nadoknade“.

- Mnogo firmi sada mora da vrati dugove koje je država dala tokom pandemije COVID-19, ali postoje i strukturalni razlozi poput prelaska na električne automobile i činjenice da je manja potražnja za kancelarijskim prostorom, jer mnogi zaposleni sada biraju da rade od kuće - rekao je Druon.

- Štaviše, kamatne stope na tržištu kapitala bile su relativno visoke, što čini ulaganje u kompanije manje privlačnim - dodao je.