SKAJ PADA PO EVROPI! Pitanje oko kojeg pravni stručnjaci lome koplja

U Evropi su i dalje podeljena mišljenja o tome da li kriptovane komunikacije mogu biti dokaz u postupku. S druge strane, ono sto je mnogo jasnije, dok se ovo prvo pitanje ne reši, jeste to da je u gotovo svim državama usvojeno stanovište da presretnute kriptokomunikacije ne mogu biti jedini dokaz, odnosno dokaz koji će sam za sebe opredeliti sud da donese određenu odluku.

Najočiglednija je bila situacija u Nemačkoj. Regionalni sud u Berlinu je zauzeo stav da kriptovane komunikacije ne mogu biti dokaz. Povodom žalbe na tu odluku, savezni sud Nemačke je doneo drugačiju odluku, te rešio da kriptokomunikacije mogu biti dokaz.

Povodom odluke saveznog suda, sudije nemačkog regionalnog suda su podnele zahtev za odlučivanje po ovom pitanju Evropskom (EU) sudu pravde.

USTAV I ZAKONI

- Zahtev podnosimo da bismo zaštitili svoj stav, ali i ustav i zakone Nemačke - navedeno je u zahtevu nemačkih sudija.

U obrazloženju zahteva, nemačke sudije su kao sporna pitanja označile sledeće:

- Način pribavljanja ovih komunikacija je u Francuskoj proglašen državnom tajnom. Dakle, način infiltracije u mrežu korisnika i presretanje komunikacija je nepoznat organima Nemačke, naročito pošto se, u suštini, radi o hakovanju uređaja i/ili servera.

- Preduzet je masovni nadzor prema svim korisnicima određene aplikacije, dok je po nemačkom zakonu potrebno da se presretanje komunikacije preduzima samo zbog konkretne sumnje prema ciljanom pojedincu ili grupi ljudi, ali poimenično nabrojanih (isti je slučaj i u Srbiji, prim. aut.).

- Svi podaci su samo poslati Nemačkoj na kraju akcije, bez obaveštavanja Nemačke od Francuza da se presreću komunikacije koje se obavljaju na teritoriji Nemačke (ovo je glavni razlog intervencije nemačkih sudova jer se time direktno povređuje suverenitet Nemačke, prim. aut.).

Sud pravde EU je po ovom zahtevu doneo odluku koja treba da obaveže sve sudove EU.

E sad, postavlja se pitanje, o kojem raspravljaju naši pravni eksperti, da li to važi i za zemlje koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji, poput Srbije i Crne Gore, koje su otvorile pregovore o pridruživanju. Stav koji trenutno preovladava jeste da bi i naši sudovi trebalo da slede smernice Evropskog suda pravde.

ITALIJA, BELGIJA...

Nakon odluke evropskog suda, inače, sličnu odluku doneo je i vrhovni sud Italije. Ono sto je zanimljivo jeste da se i u Holandiji i Belgiji, zemljama koje su inicirale ovu Skaj akciju, masovno donose oslobađajuće presude sa stavom da Skaj ne može biti jedini dokaz u krivičnom ili bilo kojem drugom postupku.