DA LI ĆE I SADA BITI TAKO? Na predsedničkim izborima u SAD često izgubi kandidat sa više glasova! Evo zašto se to događa

Amerikance u utorak 5. novembra čekaju predsednički izbori na kojima će birati između kandidata republikanaca Donalda Trampa i uzdanice demokrata i aktuelne potpredsednice države, Kamale Haris.

Najnovije ankete pokazuju da Haris ima blagu prednost ali to ama baš ništa ne znači, naročito ako se zna da su ovi izbori već proglašeni najneizvesnijim ikada.

Ono što ceo svet zbunjuje je podatak da se u istoriji glasanja u SAD baš često dešavalo da kandidat sa više osvojenih glasova često bude poraženi! 

Kako je to moguće i da li će to i sada biti slučaj?

Ustav SAD propisuje da svaka od 50 saveznih država bira "izbornike" koji će zapravo izabrati predsednika. Takav izborni sistem poznat je kao izborni kolegijum.

Od prvih izbora 1789. godine, na kojima je pobedio Džordž Vašington, održano je 59 američkih predsedničkih izbora.

U pet slučajeva, uključujući dva u ovom veku, pobedio je kandidat koji nije osvojio najviše glasova u narodu, ali jeste na izbornom kolegijumu. 

Demokratski kandidat Al Gor dobio je 2000. godine 543.895 glasova više na nacionalnom nivou od republikanca Džordža V. Buša.

Međutim, u spornoj trci koja je došla do Vrhovnog suda, sudije su odlučile da prekinu ponovno prebrojavanje i dodelili su tadašnjih 25 elektorskih glasova s Floride Bušu.

To ga je dovelo do više od 270 elektora i osiguralo mu predsednički mandat.

Kada je Donald Tramp izabran za predsednika, Hilari Klinton je osvojila 2.9 miliona glasova više od njega na nacionalnom nivou! 

Međutim, upravo je Tramp postao predsednik jer je osvojio 304 elektora u odnosu na njenih 227.

Šta ako kandidati imaju isti broj elektora?

Ako kandidati osvoje jednak broj elektora, o izboru odlučuje novoizabrani Zastupnički dom.

Svaka država u izborni kolegijum delegira onoliko izbornika koliko joj pripada srazmerno broju stanovnika.

Izbornika je ukupno 538, što je broj koji odgovara broju kongresmena i senatora u američkom parlamentu, prenosi Index.hr.

To znači da ukupno ima 538 elektora: 435 zastupnika i 100 senatora, plus tri za distrikt Kolumbiju.

Predsednik postaje onaj kandidat koji osvoji najmanje 270 elektora.

Kalifornija je najmnogoljudnija američka država i ima najviše elektora (54), a slede Teksas (40), Florida (30) i Njujork (28). 

Na drugom kraju spektra slabo su naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Delavera, Vajominga ili Montane, koje imaju samo po tri elektora.

U saveznim državama vlada načelo "pobednik nosi sve" - kandidat koji u toj državi osvoji većinu glasova birača, makar i najmanjom mogućom razlikom, osvaja sve njene elektore.

Izuzeci su Nebraska i Mejn, koji izbornike dele srazmerno broju osvojenih glasova.

Većina država tradicionalno je sklonija demokratima ili republikancima i pobednik se zna unapred, pa su u fokusu kandidata najčešće one savezne države u kojima bi pobedu mogao odneti bilo koji kandidat (takozvane "prevrtljive" ili "sving" države).

Ove godine ih je sedam - Pensilvanija (19 izbornika), Džordžija i Severna Karolina (po 16), Mičigen (15), Arizona (11), Viskonzin (10) i Nevada (6).

U svima njima kandidati su po anketama unutar statističke greške. 

Neki kritičari smatraju izborni kolegijum zastarelim i hteli bi da ga zamene nacionalnim glasanjem.

Tvrde da izborni kolegijum ismejava sistem "jedna osoba, jedan glas" kojim se zemlja ponosi.

Osim toga, zbog izbornog kolegijuma kandidati koncentrišu svoje kampanje prvenstveno u nekoliko ključnih država u kojima je ishod glasanja neizvestan, pretvarajući većinu birača u ostatku zemlje u posmatrače.

No, zagovornici smatraju da bi se isto dogodilo ako bi se predsednik birao isključivo voljom birača.