RUSIJU NE ZANIMA POBEDNIK IZBORA U AMERICI: Evo zašto CNN tvrdi Vladimira Putina ne zanima ni Donald Tramp

Američka politika je na raskrsnici, ali to neće nužno značiti prekretnicu u mirovnim pregovorima, navode analitičari i dodaju da je to zato što ništa ne sugeriše da je Rusija spremna da dođe za pregovarački sto, bez obzira ko završi u Beloj kući, piše Si-En-En.

- Rusija kao jastreb posmatra američku politiku - bila je poruka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog novinarima prošle nedelje u Kijevu, dok je odgovarao na pitanje o spremnosti Moskve da pregovara.

- To zavisi od izbora u Sjedinjenim Američkim Državama - rekao je on.

Ako bude izabrana, očekuje se da će kandidatkinja demokrata Kamala Haris u velikoj meri nastaviti politiku administracije aktulnog predsednika SAD Džozefa Bajdena, koja je podržavala Ukrajinu uprkos nekim tačkama trvenja, poput upotrebe zapadnog oružja za napad duboko u terotoriju Rusije.

Zauzimajući drastično drugačiji stav, kandidat republikanaca Donald Tramp je sugerisao da će prekinuti podršku ratnim naporima Kijeva i ustvrdio da bi mogao da reši rat "u jednom danu", navodi Si-En-En.

Uslovi mirovnog plana koji je izneo njegov potpredsednički kandidat Džej Di Vens upadljivo su slični listi želja predsednika Rusije Vladimira Putina, ocenjuje američka televizijska mreža.

- Šta (Tramp) misli da može da uradi, kakvu polugu ima, u ovom trenutku nije jasno, ali ne mislim da je to brz proces - rekao je Tomas Grejem, ekspert za spoljnu politiku i istaknuti saradnik Saveta za spoljne odnose.

Smanjenje američke pomoći moglo bi da se u velikoj meri odrazi na bojno polje, naveli su eksperti.

- Sa bilo kojim od potencijalnih predsednika, Putin će nastojati da iskoristi ono što vidi kao političku disfunkciju u SAD, kao i "pukotine u zapadnom jedinstvu - rekao je Grejem za Si-En-En.

Te pukotine bi mogle doći u obliku Trampove administracije koja smanjuje američku pomoć i preuzima manju ulogu u NATO ili podeljenog američkog Kongresa, između ostalih faktora.

Finansijski pritisci na evropske saveznike, takođe, igraju ulogu, kao i razdori u NATO-u, sa proruskim rukovodstvima u državama članicama kao što su Mađarska i Slovačka, navodi Si-En-En.

- Odsustvo zapadnog jedinstva, odsustvo jasne demonstracije da Zapad i Ukrajina imaju zajedničku viziju onoga što pokušavaju da postignu...Putin nema razloga da preispituje šta radi u Ukrajini u ovom trenutku - istakao je Grejem.

Obim rata je, takođe, prevelik za jednostavne pregovore Moskve i Kijeva, kažu stručnjaci.

Oni tvrde da je to mnogo širi sukob između Rusije i Zapada.

- Za Putina, Ukrajina je samo sredstvo za postizanje cilja, a cilj je dalje ograničavanje uticaja SAD u međunarodnim poslovima - rekao je Džon Lof, saradnik u Programu za Rusiju i Evroaziju u londonskom istraživačkom centru Četem haus.